У првом делу емисије говорили смо и о новим, потенцијалним метама терориста, као и о борби Русије против терориста у протекле две деценије, како на њеној територији, тако и у иностранству.
Наши гости били су деканка Факултета за међународну политику и безбедност Виолета Рашковић Таловић и професор на Факултету политичких наука и стручњак за међународни тероризам Драган Симеуновић.
— Драган Симеуновић: Европа је знала за муџахедине у Босни и Херцеговини, али је следила своје интересе и није реаговала на то.
— Виолета Рашковић Таловић: Беслан је симбол страдалништва и бруталности, када је убијено неколико стотина деце, њихових наставника и родитеља.
— Виолета Рашковић Таловић: Русија никада не заборавља ниједног злочинца, ниједног терористу који је ударио у неког руског грађанина. Русија не заборавља и не опрашта терористима.
— Виолета Рашковић Таловић: Русија је бескомпромисна у борби против тероризма управо због тешког периода који је прошла током Првог и Другог чеченског рата, када су у Грозном страдали припадници руских специјалних снага.
— Драган Симеуновић: Власник Твитера би требало да одговара зато што дозвољава пропаганду радикалних исламиста преко своје друштвене мреже, што повећа посећеност те мреже, и зато што се тим путем радикализовао велики број муслимана.
— Виолета Рашковић Таловић: Терористи су постигли свој циљ — унели су немир међу обичним становништвом. То значи да се у сваком тренутку људи осећају несигурним и да могу бити мета терориста.
— Драган Симеуновић: НАТО нема довољно снага да их распореди по Европи које ће да заштите све њене грађане.
— Драган Симеуновић: Први пут од Другог светског рата Русија и САД су ујединили своје против те, како кажу, малене исламске државице. То је једна много већи непријатељ. Противник је исламски радикализам.
— Виолета Рашковић Таловић: У последњих неколико месеци догодило се 70 терористичких напада у свету.
— Драган Симеуновић: Систем безбедности у Европи у борби против тероризма не функционише.
— Драган Симеуновић: Европа следи Сједињене Америчке Државе у походима на Блиском истоку, попут оних на Ирак и Авганистан, и због тога је она увек мета терориста.
— Виолета Рашковић Таловић: Прогнозира се да је Лондон следећа мета терориста.
— Драган Симеуновић: Не може се говорити да је рат стигао у Европу након напада у Бриселу.
У другом делу емисије разговарали смо о нуклеарном наоружању у свету. Које су највеће нуклеарне силе, а које земље представљају највећу нуклеарну опасност? Да ли је свет ближи нуклеарном рату него што је икада био откако је окончан Хладни рат, као што упозорава бивши руски министар спољних послова Игор Иванов?
Наши саговорници били су Владимир Трапара са Института за међународну политику и привреду, војни аналитичар Александар Радић и нуклеарни физичар из Института Винча Предраг Ујић.
— Александар Радић: Северна Кореја према проценама има између 6 и 8 нуклеарних бојевих глава.
— Предраг Ујић: Било је потпуно изненађење када је Пакистан произвео нуклеарну бомбу и тада је пооштрена контрола међународне заједнице у тој области.
— Александар Радић: Нико не сме да произведе нуклеарно оружје ван круга оних држава које га већ имају.
— Владимир Трапара: Иран и да хоће, не може да направи нуклеарно оружје према споразумима које је постигао са међународном заједницом.
— Александар Радић: Што је више земаља које имају нуклеарно оружје, нормално је да је ризик од употребе нуклеарног оружја већи.
— Владимир Трапара: Американци у својој војној доктрини предвиђају употребу нуклеарног наоружања против ненуклеарне силе.
— Александар Радић: Након краја рата 1999. године у Југославији у САД је спроведена анкета о производњи и употреби нуклеарне бомбе ограничене моћи у неким наредним ратовима, али је јавно мњење према том питању заузело конзервативан став.
— Владимир Трапара: Нуклеарно оружје служи не да буде искоришћено, већ да се њиме заплаши непријатељ, да вас не нападне ни нуклеарним ни конвенционалним оружјем.
— Предраг Ујић: Највећа атомска направљена атомска бомба је Цар бомба, која је 250 била јача од оних које су бачене на Хирошиму и Нагаски. Данас више није циљ да се праве тако велике нуклеарне бомбе. Сада се праве оне мање, а прецизније нуклеарне бомбе.
— Владимир Трапара: Американцима одговара да се шири прича о страху да терористи могу да набаве нуклеарно наоружање, јер онда могу да спроводе своју политику укидања те врсте наоружања. Зашто они желе то ураде? Зато што је Америка најјача сила у конвенционалном наоружању и у случају нестанка нуклеарног оружја та њена надмоћ би дошла до изражаја.
— Владимир Трапара: Једини начин да одвратите Америку да вас нападнете јесте да имате нуклеарно оружје.
— Александар Радић: Међународним силама није у интересу да изгубе контролу над производњом нуклеарног наоружања и зато морају да сарађују, без обзира на своје супротстављене интересе.
— Владимир Трапара: Опасност од избијања руско–америчког рата је сада мања него 2014. године када је избио сукоб у Донбасу, али и даље постоји.
— Предраг Ујић: Не верујем да би нека терористичка организација могла да производе нуклеарну бомбу.
— Владимир Трапара: Суштина тероризма је у изазивању страха, а изазвани страх после треба да изазове политичке последице.
— Владимир Трапара: И нуклеарне централе могу да буду мете терориста.
Хвала вам што сте нас слушали и читали!
