„Бомбардовање је довело до најтежих последица за Србију. Погинуло је хиљаде људи — већином цивили, жене, деца. Уништена је инфраструктура, куће, мостове. Нанета је огромна штета српској привреди. Последице загађења територије на југу Србије радиоактивним супстанцијама још треба да буду проучене.“
„Русија, без обзира на све своје проблеме, трудила се да помогне и јесте помагала Србима, како 1999. године, тако и касније. Не говорим то очекујући било какву захвалност Русији, а она њој и не треба, већ ради истине“, истиче Чепурин.
Он напомиње да сећања на злочине НАТО-а неће избледети ни после двадесет, ни после сто година.
„Ужасно је да због војних интервенција које нису одобрене од стране Савета безбедности УН у свету још увек гину људи. И тако су у нападу америчке авијације погинули службеници српске амбасаде у Либији. Жалосно је да Вашингтон неће да призна очигледну умешаност у овај инцидент. Нема ни резултата истраге, ни извињења, ни казне за кривце, ни компензација породицама убијених.“
И, свакако, тешко је веровати да само стицајем околности у годишњицу агресије НАТО против Србије у контексту процеса у Хашком трибуналу поново се намеће тема тобожње српске одговорности за трагичне догађаје на територији бивше Југославије почетком деведесетих година“, рекао је Чепурин.
