До тих докумената, током борби за град Шадади на северу Сирије, дошли су припадници курдских Одреда народне самоодбране, а потом их предали новинарима РТ који су посетили тај регион. Истом приликом курдски борци су заробили и милитанте из Турске, Саудијске Арабије и других држава, који су говорили новинарима о везама ДАЕШ–а и Турске.
У Турску, али не као туриста
Заробљени турски милитант сведочи о томе да већина исламиста ступа у редове ДАЕШ–а тако што без проблема прелази границу, јер их ни турске власти ни граничари не спречавају у томе.
„Мој командант ми је рекао да бежим у Турску ако будем рањен“, говори заробљени исламиста.
Као потврду чињенице да исламисти без икаквих проблема прелазе границу Турске, курдски борци су показали новинарима бројне пасоше милитаната из разних држава — Либије, Туниса, Бахреина, Казахстана.
Још један интересантан доказ — фотографија милитаната којег су заробили курдски борци. На једној фотографији су исламисти на улицама Истанбула у свакодневној одећи. Већ на следећој фотографији су исти ти људи, али у Сирији, са оружјем у рукама.
Када стигне на територију Сирије, према речима тих заробљеника, исламиста је обавезан да попуни „приступницу“ и формулар где уноси своје податке. На пример, новинари РТ су имали прилике да виде примерак таквог формулара једног од милитаната пореклом из Узбекистана, који је у редове ДАЕШ–а стигао са женом и двоје деце.
Идеолошка „обрада“
„Идеолошка обрада“ у редовима ДАЕШ–а почиње од самог детињства. У руке курдских бораца, а потом и новинара РТ доспели су материјали који су намењени школским учитељима ДАЕШ–а. Милитанте проверавају колико су „подобни“, односно колико знају норме шеријата и да ли као такви могу да уче децу.
У тим „методолошким смерницама“ постоји и питање попут: „Како се односити према човеку који даје храну хришћанима који се налазе заточени у сопственом дому?“ Исправан одговор гласи: „То је издаја ниског степена, с обзиром да тај човек више воли свог друга него Алаха.“
Постоји и питање: „Шта је то демократија? Каква казна чека човека који са симпатијама гледа на демократију?“
Интересантно је да се уз те документа прилаже и атест за учитељице, а познавање шеријата се мери у процентима. Поред сваког презимена на списку стоји коментар или оцена: „Може се бавити образовањем ученика“ или „Послати на додатну обуку“.
Казне се могу откупити
Још један пакет докумената — лични досијеи затвореника и кажњених, као и уплатнице као потврда да су кривци плаћали одређене износе за искупљења. Врло је индикативна систематичност и доследност евиденције у којој се, на пример, види да су једног младића казнили за убиство сопствене тетке.
Посебна евиденција је посвећена списку људи који су плаћали казне у име својих кажњених рођака.
Чак ни цивили лојални ДАЕШ–у не могу да живе спокојно под влашћу милитаната. На пример, да би се појединац преселио из једног региона у други, неопходно је да поднесе специјални захтев у „одељење унутрашњих пресељења“. На папиру који има заглавље и печате ДАЕШ–а одређени мушкарац пише да не може да живи сам јер је стар и моли дозволу да се пресели у суседни регион где живи његова кћерка са својом породицом.
Један други човек је написао захтев у којем моли за дозволу за пресељење на свега три дана, током којих би привремено радио на нафтном налазишту.
