„Планирамо, пре или касније, да одржимо седницу Међународне групе за подршку Сирији и Савета безбедности УН како бисмо размотрили оно што је постигнуто. И да обновимо међусиријске преговоре… Датум подношења извештаја ће бити 9, 10, можда 11. април, у зависности од доласка делегација. Ако неко буде желео да допутује 14. априла, биће добродошао, али ми ћемо свакако почети да разговарамо оног датума који будемо одредили и који не сме да буде после 9, 10. или 11. априла“, рекао је Де Мистура.
Де Мистура ће учинити све што је могуће да доведе Курде на међусиријске преговоре, али за сада чека да му Савет безбедности УН да смернице у вези са тим питањем.
„Разматрао сам то питање на нивоу Савета безбедности. Курди су Сиријци и ми морамо, ја морам да им омогућим учешће у процесу, али ја се за сада тога не дотичем јер постоје противречна мишљења о томе ко треба да учествује у преговорима. Прошли пут када сам био у Савету безбедности УН, питао сам каквим саветом он може да ми помогне. И ја чекам тај одговор“, изјавио је Де Мистура.
Према његовој оцени, случајеви нарушавања примирја у Сирији за сада нису попримили размере „епидемије“.
Специјални изасланик УН нада се да ће на следећој рунди међусиријских преговора почети конкретно разматрање процеса политичке транзиције у Сирији.
Закључни документ Женеве 3
Закључни документ специјалног изасланика Уједињених нација за Сирију, начињен по завршетку нове рунде преговора представника сиријске власти и опозиције, садржи 12 тачака.
Де Мистура је рекао да документ није одбила ниједна од преговарачких страна.
„Мислим да смо успели да у ове две недеље прођемо без иступања из преговора, без драме, без некакве делегитимизације и са документом који није одбила ниједна од страна, о принципима заједничког разумевања. То значи да ћемо следећег пута почети дискусију о политичком процесу“, рекао је Де Мистура.
Де Мистура предлаже учесницима међусиријских преговора да прихвате, пре свега, да је „неопходно поштовање суверенитета, независности, јединства и територијалне целовитости Сирије“, да је „Сирија демократска, мултиконфесионална држава, заснована на грађанском и политичком плурализму, у којој ће бити представљене све компоненте сиријског друштва, владавина права, независност судске власти, равноправност, одсуство дискриминације, поштовање људских права и фундаменталних слобода“.
Међународна заједница дужна је, такође, да гарантује суверенитет Сирије и подршку реализацији процеса политичког решавања кризе у тој земљи.
Учесницима међусиријских преговора „Женева 3“ предложено је да се заложе да се забрани присуство иностране војске у Сирији.
Странама је, такође, предложено да позову све државе да не пружају подршку тероризму, укључујући обуку, финансирање и испоруку оружја терористима, да се уздрже од тога да им „пружају уточиште и обавештајне податке, као и од подстицања на терористичке нападе“.
Де Мистура је учесницима женевских преговора предложио и да прихвате да се исплати компензација штете страдалима током сиријске кризе. Средства за то треба да буду прикупљена на новој међународној донаторској конференцији.
Међусиријски преговори „Женева 3“ обновљени су 14. марта. У Женеви су делегација Владе Сирије под руководством сталног представника те земље при УН Башара Џафарија, сиријска опозиција Високог преговарачког комитета, представници опозиционе групе формиране након састанака у Каиру и Москви, као и унутарсиријска опозиција формирана у авио–бази Хмејмим.
