Питање је изнова покренуто после последњих терористичких напада у Бриселу, а раније у Египту, када је над Синајским полуострвом, у октобру прошле године, оборен руски путнички авион „А321“ са 224 путника и чланова посаде.
Лидер партије „Праведна Русија“ Сергеј Миронов и депутати Михаил Јемељанов и Олег Нилов поднели су у Думи нацрт закона, који предвиђа изрицање смртне казне за злочине терористичког карактера — извршење терористичког дела, организацију, саучесништво и врбовање.
„Сматрам да треба радити по методу Совјетског Савеза или Израела. Никакве преговоре не водити, само смрт за терористе“, рекао је Носов, који је и радио на нацрту закона.
Миронов је изјавио да би пооштравање казнених мера могло да спречи такве злочине у будућности.
„Желео бих да подсетим на речи великог Ромена Ролана: ’Сажаљење према џелатима постаје окрутност према жртви‘. Организација и извршење таквих злочина, као и саучесништво заслужују најтежу, најстрожу казну, чак и до физичког уништења лица којих су их починили“, рекао је лидер „Праведне Русије“.
Партија је и у новембру 2015, након обарања руског путничког авиона над Синајем, већ иступала са иницијативом за увођење смртне казне за терористе, али је Врховни суд одбио тај предлог.
Међутим, има експерата, па и руских званичника који сматрају да је „питање о смртној казни у Русији заувек затворено“.
Увођење смртне казне је немогуће, јер би Русија у супротном могла да буде искључена из Савета Европе, сматрају стручњаци. Они такође и изражавају сумњу да би таква казна уплашила терористе и спречила даље терористичке нападе и крвопролића.
Уласком у ту међународну организацију, 1996. године, Русија се обавезала да ће увести мораторијум на смртну казну. Тиме је смртна казна „замењена“ доживотном робијом.
Према подацима Федералне службе за извршење казни затвора, у руским затворима и притворима налази се скоро 2.000 људи оптужених или осумњичених за тероризам и екстремизам.
Питање смртне казне у Русији је више пута постављано. Најмасовнија окупљања грађана забележена су у септембру 2004. године, после трагичних догађаја у школи у Беслану, где је у терористичком нападу убијено чак 334 људи, укључујући 186 деце, а повређено је више од 700.
Више десетина хиљада људи изашло је тада на улице широм земље, тражећи да се врати најстрожа — смртна казна за терористе.
Иако се већина земаља у свету укинула смртну казну, у 51 држави је такав закон и даље на снази, а извршење је често и јавно. Већина, чак 90 одсто смртних казни у свету извршава се у Кини, Ирану, Ираку, Пакистану, САД, Саудијској Арабији и Судану. Једина држава у Европи где се примењује та казнена мера је Белорусија.
Сваке године, према различитим проценама, у Кини буде извршено више од 1.000, у Ирану од 100 до 150, у Саудијској Арабији од 80 до 100, а у САД у просеку 60 смртних казни.
Међутим, у тим земљама се смртне казне не извршавају само за тероризам и насиље. У Саудијској Арабији најтежа казна је прописана за хомосексуализам или прељубу, а у Кини због корупције.