Радослав Топаловић, председник тог синдиката, за Спутњик каже да Закон о раду прописује радну недељу од 40 сати, а да је, по правилу, недеља слободан дан. Међутим, како наводи, правило је постало изузетак, па се у трговини ради и недељом и државним празницима.
„Трговина није делатност која захтева рад нон-стоп, није делатност од јавног значаја нити технологија процеса рада налаже рад недељом. Недеља је у традицији, религији и култури већ вековима нерадни дан који се посвећује породици и породичном животу“, објашњава Топаловић.
Према његовим речима, Србија би се тако сврстала у ред земаља као што си Немачка, Швајцарска, Аустрија, у којима недељом тешко можете да пронађете отворене трговинске радње. Топаловић напомиње да од 200.000 запослених у трговини 80 одсто чине жене, које имају или ће тек основати породицу, па ова идеја има и породични и хумани карактер. Примедбе велетрговаца да ће нерадна недеља смањити и њихов профит и приход државе од пореза, председник синдиката одбацује.
„Ако потрошачи знају да трговине не раде недељом, радним данима ће се снабдети у довољној количини. Самим тим неће се смањити ПДВ, држава неће бити оштећена, а ни продавци, јер ће се промет повећати у петак и суботу“, каже Топаловић.
Слободан Аћимовић, професор Економског факултета у Београду, каже да таквих примера већ има у земљама региона. Конкретно, у Словенији то већ неколико година функционише тако што мале трговине у центру града не раде, док су велики шопинг-центри недељом отворени. Слична врста компромисног решења могла би се, како каже, применити и у Србији, али то захтева јаку вољу синдиката, напомиње професор.
„Можда то и успе, али то би свакако смањило један део прихода и профита трговцима, посебно великим трговинским ланцима. Много више против те идеје имали би велики трговински ланци, посебно шопинг-молови, ритејл-паркови, хипермаркети, јер чим су велики, више продаје би им се смањило, него малим трговинама или оним који су евентуално у неким шетачким зонама попут Кнез Михаилове“, каже Аћимовић за Спутњик.
Он, међутим, не мисли да је довољно добар аргумент за послодавце да ће профит изгубљен недељом бити надокнађен другим радним данима.
„То је врло тешко очекивати, јер ту нема такозваног преливања. Онај ко нема времена да иде у куповину током радне недеље, њему остаје само недеља као време шопинга и ако је не искористи, тешко да ће наћи времена, посебно ако је реч о запосленим људима“, објашњава Аћимовић.
Да ова прича има две стране које се сукобљавају у многим аспектима друштвеног живота, сматра и социолог Владимир Вулетић.
„Страна која заговара идеју да трговине буду стално отворене је пре свега усмерена ка потрошачу. У ери свеопште комерцијализације ’његово височанство потрошач‘ је неко ко има предност у односу на све. Међутим, тај угао гледања у потпуности занемарује човека, личност, радника и то је та друга страна која заговара идеју, независно од економских аспеката, да привреда мора служи човеку, а не човек привреди и економији“, објашњава Вулетић.
Према његовим речима, данас смо као потрошачи размажени, навикнути да када год пожелимо одемо до продавнице.
„Нажалост, видимо да је за многе недељни излазак, који је некада био одлазак у природу или код пријатеља, сада замењен одласком у тржне центре, тако да би ова дехуманизација која сада постоји можда бар недељом могла на неки начин да врати давно изгубљено време и окренутост другима и самима себи“, каже Вулетић.
Он напомиње да би таква идеја у прво време вероватно наишла на отпор, али би се после неког времена показали и позитивни аспекти јер би користила како запосленим у трговини, тако и самим потрошачима, кроз чињеницу да би људи више били упућени на себе, своје ближње, дружење и културу.
Та идеја српског синдиката реализује се у сарадњи са Форумом синдиката трговине Југоисточне Европе, који чине синдикати из земаља бивше Југославије, као и Румунија И Турска.
