Као прво, равнотежа снага која је успостављена након Другог светског рата данас не постоји. САД су биле сигурне да ће њихова водећа улога у светској политици бити неопходна дуго година. Ипак, европске земље одавно су престале да буду гомила деморализованих и ратом исцрпљених бескућника и сада је потпуно способна да се избори са сопственим проблемима, наводи „Нешенел интерест“.
Под два, у тренутку стварања Алијансе подразумевао се инструмент сарадње са кључним играчима у европској политици. Нико није говорио да ће се НАТО стално ширити. Ипак, након распада СССР–а, америчко руководство је инсистирало на укључивању у њен састав земаља Централне, па чак и Источне Европе. Они су прихватали нове савезнике без размишљања, као да се ради о додавању нових пријатеља на социјалним мрежама. Ипак, члан 5 Повеље НАТО–а све значајно компликује. Он гласи: напад на једног члана Алијансе, биће оцењен као напад на све. Са тим у вези, све државе–чланице НАТО–а могу да уведу САД у оружани конфликт који нема никакве везе са њима, пише аутор чланка.
Апсурд НАТО–а је достигао свој врхунац у фебруару 2016. године када је Алијанса, уз активну подршку Вашингтона, позвала у своје редове Црну Гору, наводи лист. Као и у случају са балтичким земљама, Вашингтон је кренуо погрешним путем, ставивши под знак питања, не само своју репутацију, већ и безбедност САД, јер је увећањем америчког присуства на западним границама Русије довео до погоршања односа са Москвом, нагласио је лист.
„Стиче се утисак да присталице НАТО–а не разумеју значај промена међународне ситуације. Америчка политика у НАТО–у у више наврата није прошла најелементарније провере изводљивости и одрживости. Одавно је време да се спроведе свеобухватна анализа такве политике, уз разматрање и најрадикалније опције — излазак САД из Алијансе“, закључио је аутор чланка.
