Многи сматрају да је „проналазач“ „Дана будала“ енглески писац Џон Обрија (1626–1697) — сакупљач анегдота и забавних гласина. Године 1686. у једном од својих радова он је писао о „Празнику будала“. Познат је случај када је крајем 17. века, 1. априла, неколико становника Лондона покушавало да забави грађане, позивајући их да учествују у „прању лава“.
Британцима првенство у овоме оспоравају Французи и Фламанци који тврде да су њихови преци обележавали „Дан будала“ још у 16. веку. Међутим, документарних сведочанстава о томе нема.
Постоје и они који сматрају да је „Дан смеха“ древни јеврејски обичај, повезан са веселим празником Пуримом или са свечаним празником Песахом. Ипак, те верзије су мало вероватне пошто је „Дан будала“, пре свега, настао у хришћанском свету.
У Средњем веку хришћански Ускрс у свим земљама Европе праћен је обавезним мистеријама заснованим на библијским темама у којима се помињу превара и лаж, што ће послужити као основ за стварање традиције „Дана будала“.
Муслимански свет обично се негативно односи према празнику „Дана будала“, јер се у Курану више пута наглашава да лажи нису допуштене и дозвољене. Многи исламски духовни учитељи говоре о том дану као о „ђаволском проналаску неверника“, позивајући муслимане да не подражавају невернике и не учествују у играма 1. априла, као ни осталим данима.
Међу муслиманима је раширена верзија да се 1. април у хришћанском свету обележава као „дан подсмевања исламу“ и да је повезан са годишњицом освајања Гранадског емирата од стране шпанских католика. Ради се о догађајима из 1492. године.
Пад султаната Насридов догодио се почетком јануара 1492. године и по датуму није имао никакве везе са „Даном будала“. Први април 1492. године у историји Шпаније повезан је, пре свега, са другим догађајима — тог дана је почело протеривање Јевреја са Пиринејског полуострва.
Међутим, у муслиманском свету популарна легенда доноси другачију верзију: католици су тражили путеве за освајање последњег упоришта ислама у Европи и са тим циљем у Гранаду су били послати шпијуни, који су потврдили да су муслимани огрезли у пороке. Према легенди у Емирату агенти шпанске круне су скоро бесплатно продавали вино и дуван што је и уништило муслимане.
Та верзија не може бити истинита, јер, ако ништа друго, први дуван се појавио у Европи 1493. године, годину дана након пада Гранадског емирата. Што се тиче „искварености“ муслимана у Гранади, за то нема никакве потврде у документима.
У сваком случају, многи муслимани данас сматрају да је историјски неоправдана легенда да су 1. априла хришћани „преваром и пороком“ прогнали правовернике из Европе и да од тада обележавају тај дан као „Дан будала“.
