У суботу су Јерменија и Азербејџан саопштили да се заоштрила ситуација у зони сукоба у Нагорно-Карабаху.
Јерменско Министарство одбране објавило је у суботу ујутру да је Азербејџан започео офанзиву у ноћи 1. априла уз употребу тенкова, артиљерије и авијације и да су јерменске оружане снаге кренуле у контранапад у више праваца.
Обе стране су саопштиле да су претрпеле губитке.
„Осуђујемо артиљеријску паљбу Јерменије на територију Азербејџана у ноћи између 1. и 2. априла, саосећамо с рођацима наше погинуле азербејџанске браће, желимо што брже оздрављење рањенима. Позивамо Јерменију да се под хитно врати условима примирја и да обустави ватру“, наведено је у саопштењу Министарства иностраних послова Турске, које је Јерменију оптужило и за „агресивну спољну политику“.
Турска ће као чланица Минске групе ОЕБС-а наставити да подржава напоре да се пронађе праведно и дугорочно решење сукоба у Нагорно-Карабаху на основу територијалне целовитости и суверенитета Азербејџана, наведено је у документу.
„Наш председник и министри иностраних послова и одбране разговарали су са својим азербејџанским колегама и изразили им саучешће“, наведено је у саопштењу.
Сукоб Азербејџана и Јерменије почео је због Нагорно-Карабаха 1988. године, када је Нагорнокарабашка аутономна област, насељена претежно Јерменима, саопштила да иступа из Азербејџанске ССР.
После сукоба 1992-1994. године Азербејџан је изгубио контролу над Карабахом и седам околних области. Нагорно-Карабах је прогласио независност.
Од 1992. године воде се преговори о мирном решавању сукоба у оквиру Минске групе ОЕБС-а. Азербејџан инсистира на очувању своје територијалне целовитости, а Јерменија штити интересе непризнате Нагорнокарабашке Републике, која не учествује у преговорима.
