Хоће ли ОДКБ предузети одређене мере како би утицала на деескалацију тензија које су обновљене у Нагорно-Карабаху?
— ОДКБ је и раније учествовала у том процесу и наставиће да учествује кроз свој политички потенцијал. Напори Русије, једног од лидера те организације, огледају се управо у ономе што је својевремено радио руски председник Владимир Путин састајући се са лидерима Азербејџана и Јерменије како би се нашли заједнички кораци за компромисно решење.
Друга ствар је што у новонасталој ситуацији треба сви да раде, не само ОДКБ, на томе да се овај конфликт не би распламсао, већ да би се прекинули оружани сукоби. Тај сукоб ником није потребан. У питању је веома опасна ситуација која води ка крупном конфликту на Кавказу. Лидери светских сила, а пре свега Азербејџан, треба то да разумеју.
Многи медији писали су о томе да поједине земље желе на овај начин да увуку Русију у нове сукобе. Да ли постоји шанса да се то постигне, а уколико постоји, које земље би имале највећи интерес у томе?
— Пре свега не бих желео да говорим о томе ко би ту имао највећи интерес. Постоје примери да поједине земље стварају одређене тензије, не само у Кавказу, са циљем да у њих увуку Русију. Можемо приметити како се понаша Турска… Потези Анкаре не воде ка прекиду крвопролића у Сирији већ додатно компликују ситуацију. Управо због тога не искључујем одређена дејства у том смислу. У сваком случају, изјаве које су долазиле пре свега из Анкаре, као подршка војном решењу за проблем у Карабаху, доказ је да постоје силе које немају ништа против тога да се започне велики војни сукоб на Кавказу.
Ко би могао да буде посредник у преговорима између Азербејџана и Јерменије?
— Постоје међународни механизми који функционишу, они морају да интензивирају своја дејства како би утицали на обуставу конфликта. Постоји и такозвана Минска група, која има мандат да посредује у овом конфликту.
Када је реч о НАТО-у, недавно је стални представник Русије при Алијанси Александар Грушко рекао да ће Русија одговорити на ширење Алијансе на истоку Европе. Како ће Русија конкретно реаговати?
— Русију приморавају на одговор. Пребацивање тешког наоружања у балтичке земље, повећање присуства борбене авијације, формирање нове војне инфраструктуре и обнова старе војне инфраструктуре, пре свега у Балтичким земљама… То је све увеличавање војних дејстава на самој граници са Русијом, а Русија, као свака нормална држава, мора на то да реагује, односно да предузме превентивне мере како би била спремна да реагује на било какве непредвидиве потезе Алијансе.
Поред тога, руководство балтичких земаља пронашло је нови начин да извлачи паре из ЕУ — изјавама како Русија сваки час прети да уђе на њихову територију. То није мољакање, већ изнуђивање пара од њихове старије браће и истовремено провокација која води ка затезању ситуације на граници са Русијом.
— Суверено је право Србије да самостално опредељује свој статус. Србија је данас неутрална држава која не тежи ка уласку у војне блокове. Међутим Србија, као и свака друга земља, мора да осигура своју безбедност, да се супротстави изазовима са којим се суочава. Добро знате да су недавно велике количине миграната преплавиле Србију… Добро је да се српско руководство вешто снашло у тој ситуацији.
Међутим, проблем наркотика нико није решавао, питање тероризма, врбовања грађана како би учествовали у војним дејствима на територији Сирије и Ирака — то су проблеми са којима се не суочавају само Русија и земље ОДКБ, већ и Србија. И у тим областима је могућа веома успешна сарадња, почев од размене информација о војно-политичкој ситуацији, преко размене искустава у спровођењу антитерористичких операција и војних дејстава. Тако да постоје додирне тачке у којима ћемо наставити да спроводимо сарадњу.
— Нема потребе улазити ни у какав војно-политички блок, посебно када видимо како поједине суседне земље насилно увлаче. Ту говорим о Црној Гори. Међутим, сарадња са другим земљама, као на пример између Србије и Русије, апсолутно је реална и не изискује било какво мењање статуса. Главно је да постоји политичка воља и жеља за сарадњом како би се осигурала безбедност народа и државе.
