Сукоб у Нагорно-Карабаху, јерменској енклави која се отцепила од Азербејџана, замрзнути је конфликт од 1994. године, подсећа Павић за Спутњик и истиче да се од разговора Минске групе у Бечу не очекује да преко ноћи реши тај врло тежак проблем, већ да га врати у дипломатске воде.
„Оно што ствара проблем јесте што ми видимо да је ово нека матрица: у исто време чарке се обнављају и на фронту између Украјине и Донбаса, са украјинске стране видимо гомилање НАТО војске, опет према руским границама. Не можемо да зажмуримо и да кажемо да је то неповезано. Очигледно је повезано и очигледно је да се на овај начин ствара ’венац притиска‘ дуж руске границе, као што се ради и са Кином у Јужном кинеском мору“, примећује Павић.
Како додаје, некоме, „а тај неко су главне западне државе, на првом месту САД и НАТО структуре, стало је да диже тензије против ривала који угрожавају тај већ скоро прошли униполарни свет“.
Према мишљењу Павића, сукоб је највероватније започео Азербеџан, јер Јерменија није имала интереса да га започне, а ни Русији не одговара поновно разбуктавање рата.
„По логици ствари, могли бисмо да дођемо до закључка да је то дошло из Азербејџана. Да ли је Азербејџан то урадио сам? Сумњам. Да ли је то урадио уз подршку Турске? Скоро сигурно да јесте. Али да ли само Турске, то не можемо да знамо сто посто, упркос уверавањима из Америке и других држава да су за мир. Јер знамо шта су радили у Сирији последње четири године: с једне стране залагање за мир, с друге стране наоружавање исламиста“, каже аналитичар.
Он напомиње да је сукоб многе изненадио, па и водеће светске медије, а да су информације са линије фронта противречне и да се не зна са сигурношћу ни да ли се поштује прекид ватре, нити колики је тачно број жртава.
„Јерменској страни је било важно да поврати изгубљене положаје на висовима, изгледа да јој је то успело и вероватно је то један од разлога што је азербејџанска страна начелно прихватила разговоре о примирју. И то нас подсећа на дешавања у Донбасу: док нису Луганска и Доњецка република чврсто одговориле и сломиле офанзиве из Украјине, није било могућности да заживи мински процес и вероватно се иста ситуација се десила и овде“, наводи Павић.
