Још раније је постало јасно да се Баку неће одрећи Нагарно-Карабаха, који је у рукама Јермена већ више од две деценије. Да председник Азербејџана Илхам Алијев није претио празном пушком, када је претходних година изјављивао да ће ту територију вратити „милом или силом“, говори и чињеница да је Баку вишегодишње примирје искористио за нагомилавање оружја. Захваљујући приходима од нафте и гаса, Азербејџан се, у међувремену, наоружао „до зуба“.
У извештају Стокхолмског међународног института за светска истраживања (СИПРИ) из фебруара ове године, Азербејџан је назван највећим увозником оружја у Европи. Према подацима Института, испоруке у Азербејџан повећале су се за 217 одсто у периоду од 2006. до 2015. године. У последњих неколико година Баку купује оружје и војну технику од Русије, Израела, Украјине, Белорусије, Турске и Јужне Африке.
Војни буџет Азербејџана је већи од државног буџета Јерменије. Баку је за војску издвојио више од 1,76 милијарди долара, а Јерменија свега 430 милиона долара.
Такође, војска Азербејџана далеко је бројнија од јерменске. Азербејџанска армија броји скоро 67.000 војника (пешадија — 56.850, морнарица — 2.200, ратно ваздухопловство — 7.900), док Јерменија има укупно 48.850 војника (пешадија — 45.850, авијација — 3.000).
Што се тиче војне технике и наоружања, Азербејџан је последњих година много уложио у модернизацију своје армије, док је већи део технике и оружја са којом ратује армија Нагорно-Карабаха застарела. То су углавном тенкови Т-72 и застарели Т-55, који су остали на тој територији после одласка совјетске војске са Закавказја или који су предати Јерменији.
Русија већ неколико година испоручује технику и оружје — оклопна возила, зенитне системе, пушке, артиљеријско оружје и противтенковске системе — пријатељској Јерменији у оквиру Организације за колективну безбедност и сарадњу (ОДКБ) и кредитирања. Али, питање је шта од тог наоружања заиста заврши у тој непризнатој републици.
Москва је дала Јерменији кредит за куповину руског оружја у износу од 200 милиона долара на 10 година, са грејс периодом до почетка 2018. године. Јереван је изразио жељу да купи вишеструке ракетне бацаче „смерч“, које Јерменија нема, док њен противник Азербејџан има 12 таквих система.
Говорило се и о томе да би озбиљна сума новца могла да оде на вишецевни ракетни систем „солнцепек“, који азербејџанска војска већ има — Русија је испоручила Бакуу шест комада овог система још 2013. године.
За договорени кредит Русија ће испоручити Јерменији мобилне ракетне системе „игла С“, противтенковске навођене ракете 9М113М, противтенковске гранате РПГ-26 и снајперске пушке Драгунова. Осим тога, у списку су још мотори за тенкове, уређаји за деминирање, аутомобилске дизалице, воки-токи итд. У кавкаску републику биће испоручени и „камази“ и „УАЗ-и“, а такође и оклопно возило „тигар“.
Све руско оружје које се испоручује намењено је искључиво јерменској војсци и по закону не може бити предато трећој страни.
Азербејџан је за разлику од Јерменије платежно способнији купац, па самим тим већ има бољу, савременију војну технику и наоружање. То су савремени тенкови Т-90СА, већ поменути вишеструки бацачи „смерч“, вишецевне ракетне системе ТОС, БМП-3, САУ „мста“, противтенковске ракете.
Познато је да обе зараћене стране имају совјетске вишецевне бацаче ракета „град“.
Али, упркос томе што су финансије, људство, наоружање и војна техника на страни Азербејџана, јерменска војска је досад била супериорнија.
Војни стручњаци наводе да је дух азербејџанских војника слаб, да Азербејџан нема богату ратну историју, озбиљне победе и хероје. Јермени, с друге стране, имају висок ниво борбене спремности и морално-психолошки су јачи.
Територијални спор између Јерменије и Азербејџана је почео 1988. године, у време Совјетског Савеза, када су се Јермени који су живели у провинцији Нагорно-Карабах, која је била у саставу Азербејџана, одвојили и 1991. прогласили независну државу — Републику Нагорно-Карабах. Азербејџан је после војних сукоба 1992-1994 изгубио контролу над том територијом, а Нагорно-Карабах је прогласио независност.
Баку, међутим, инсистира да Нагорно-Карабах, у којем више од 90 одсто становништва чине Јермени, остане у границама Азербејџана.
У кршењу примирја из 1994. зараћене стране се међусобно оптужују, а руски државни врх и челници ЕУ позивају на решавање ситуације дипломатским путем.
У Нагорно-Карабаху живи око 120 хиљада људи, а процењује се да њена армија броји између 20 и 30 хиљада војника. Та војска има велико искуство и одличну борбену спремност. Половина командног састава прошло је први карабашки рат.
Прошле суботе, када су почели напади, на ноге је подигнут и резервни састав, а у Јеревану и Степанакерту почели су да се окупљају и добровољци, укључујући и оне који су се борили деведесетих година.
Јерменија и Азербејџан постигли су јуче договор о прекиду ватре у Нагорно-Кабараху. Примирје је ступило на снагу у подне по локалном времену.
Раније је самопроглашена република добила наређење од политичког врха да прекине ватру.
