„Тероризам није апстракција коју можемо да посматрамо из даљине на Блиском истоку. Међународни тероризам је освојио комуникационе ресурсе и шири идеју радикалног исламизма“, указао је Косачов.
Он сматра да су то, између осталог, последице различитог тумачења завршетка Хладног рата.
„Хладни рат није био наш пораз, већ заједнички договор о стварању новог света с нераздељивом безбедношћу за све. Наши опоненти су мислили да су победили и да не треба ништа да мењају, а последњих 25 година покушава да се успостави једнополарно уређење“, објаснио је Косачов и додао да се том уређењу противила Русија.
Косачов је подсетио да је Русија већ имала сусрете са тероризмом на Кавказу, али да их је имала и Србија.
"Ви сте имали ту претњу са Косова у облику УЧК и других екстремиста који су се борили као терористи. Сада имамо исту претњу на другом нивоу, тероризам је добио друге особине, завладао ресурсима, контролише територију, а што је најстрашније, успешно је освојио и комуникационе ресурсе, улази у свест људи који верују у идеју радикалног исламизма и прикључујују се. Проблем постоји и у Русији, хиљаде људи прикључују се ДАЕШу", рекао је Косачов.
Он је констатовао да је терористички акт у Бриселу богао да буде спречен да није дошло до прекида сарадње Русије и НАТО-а по питању безбедности, потврдивиши изјаву једног званичника НАТО да су Русија и Алијанса заједнички радиле на опреми која би могла да омогући детекцију експлозива на телима терориста на даљину.
„НАТО не може да се бори са терористима, миграцијама, дрогама, трговином људима, са свим претњама, он једноставно није ефикасан, закључио је Косачов.
Свет и данас, као и пре 75 година, треба да се уједини у борби против тероризма, стварањем глобалне коалиције, при чему кључну улогу треба да имају Европа, Русија и САД, рекао је председник Српске народне партије Ненад Поповић.
Говорећи на округлом столу „Сенка тероризма над Европом“, Поповић је оценио да се Русија већ поставила као лидер у борби против тероризма и Исламске државе, али да не може сама и да јој је потребна помоћ и Европе која је, како каже, озбиљност ситуације схватила тек после терористичких напада на Париз и Брисел.
„Данас имамо и проблем са мигрантима, а Европска унија није нашла решење, и нема унифицирано мишљење како се борити с тим проблемом. А неконтролисани прилив миграната на европски континент представља безбедносну претњу целој Европи“, сматра Поповић.
Он каже и да је бомбардовање Београда 6. априла 1941. године био терористички напад фашистичке Немачке, као што је то било и НАТО бомбардовање СР Југославије 1999. године.
„НАТО би као безбедносна структура требало више да се бави савременим тероризмом, него тиме што шири своје позиције на границе Русије“, закључио је Поповић.
Шеф Комитета Савета федерације за међународне односе Константин Косачов и председник одбора за социјална питања Савета Федерације Русије, Валериј Рјазањски поводом 6. априла положили су венац код гранитног крста у порти Вазнесењске Цркве у Београду.
Они у Србији бораве на позив Фондације „Свети Александар Невски" која је организовала округли сто „Сенка тероризма над Европом".
