Након референдума у Холандији, на којем је више од 60 одсто грађана гласало против ратификације споразума о асоцијацији ЕУ са Украјином, холандска Влада би могла да одбије реализацију одређених тачака тог споразума, сматра извор у институцијама ЕУ у Бриселу.
Стеван Гајић, сарадник на Институту за европске студије, није изненађен исходом холандског референдума, јер сматра да ЕУ никада заправо није ни желела Украјину. Он за Спутњик каже да највећа одговорност за догађаје у Украјини лежи на ЕУ и њеним политичарима.
„Док ни у једном тренутку званичници ЕУ нису рекли да ће Украјина бити њен члан, а све време су говорили о европским перспективама Украјине алудирајући на чланство, дотле су тадашњи украјински опозициони, а данас владајући политичари на Мајдану допуњавали те реченице говорећи о скором прикључењу Украјине ЕУ. Мислим да су грађани Украјине разочарани јер се ништа од тога није догодило, земља је у економском посрнућу и грађанском рату коме се не види крај“, објашњава Гајић.
Он подсећа да је и немачка канцеларка Ангела Меркел, неколико година пред пријем Хрватске, рекла да ће то бити последња земља која ће бити примљена у ЕУ у догледно време.
„ЕУ никада Украјину није гледала чак ни као потенцијално интегралног члана Уније, већ као суседа према коме се у суштини води пропаганда. ЕУ има велики проблем јер је ратом захваћена земља на њеним границама, не може јој понудити никакву перспективу, а и сама преиспитује сопствене унутрашње односе. Ја у наредном периоду видим наставак ове кризе, а не налажење одрживог политичког решења од стране европских политичара, који ће можда и даље причати о европским вредностима, али никакву опипљиву гаранцију за учлањење Украјине у Унију неће давати“, напомиње Гајић.
И политички аналитичар Дмитриј Журављов за Спутњик каже да су резултати холандског референдума очекивани, јер та земља не жели Украјину у ЕУ.
„То би значило да ЕУ мора да троши новац како би животни стандард у Украјини порастао барем до минималног европског нивоа. Одакле су те паре? Из џепова европских пореских обвезника. Европљани су свесни ове чињенице и не желе да плате за Украјину“, истиче Журављов.
Он подсећа да је украјински председник Петро Порошенко изјавио да референдум у Холандији неће бити препрека на путу у ЕУ, али верује да је то само покушај да сачува образ.
„Украјинска власт се увек правдала пред својим народом — јесте тешко, јесте рат, али чекајте, ускоро ћемо ући у Европу и живети као Европљани. Од сада овог изговора више нема. Мислим да тај референдум одражава став целе Европе. Једноставно, немачка и француска влада не би смеле да распишу такав референдум, јер то би изазвало велика питања у Вашингтону. Мислим да су Берлин и Париз веома задовољни тиме што је овај терет преузела Холандија“, објашњава Журављов.
Сличног става је и чешки посланик у Европарламенту Јаромир Кохличек који сматра да су Холанђани рекли „не“ још једној авантури ЕУ.
„Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ је својеврсна гаранција да ће Унија и даље подржавати Украјину, без обзира ко је на власти у овој земљи. Али као што видимо, Украјина је на ивици економске пропасти. Њена привреда не функционише, ситуација на истоку земље је веома компликована. Наравно да су Холанђани, који су увек били искусни трговци и умеју да броје новац, добро проценили ризике у вези са евроинтеграцијом Украјине“, каже Кохличек за Спутњик.
