НАТО сматра неприхватљивим жељу Русије да поврати утицај око својих граница, али није заинтересован за сукоб са Москвом и покушаће да спречи наставак хладног рата, изјавио је човек чији посао директно зависи од константног подгревања хладноратовске атмосфере, односно генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг.
Није никаква тајна, нагласио је Столтенберг у Атланском савету у Вашингтону, да су САД и НАТО забринути што „Русија не појачава само своје војне способности већ их користи за претњу својим суседима, промену граница и дестабилизују ситуације у Украјини“.
Због Русије, мајке ми
А онда је уследила фраза која демистификује читаву НАТО доктрину и песмицу коју годинама декламују не само представници НАТО-а већ и Запада: „Морамо да се прилагодимо тој ситуацији, да бисмо могли да дамо одговор на поступке Русије“.
Преведено, ово значи да све што чине (НАТО и Запад) не чине што тако желе већ морају због Русије. Алтруизам на све четири стране.
Столтенберг је овом приликом рекао и да је НАТО као војни савез створен како би се осигурала колективна безбедност западних земаља, али и да „јединство и моћ“ Алијансе треба да се покаже у борби против екстремистичке групе ДАЕШ. Због тога НАТО планира да прошири сарадњу Блиског истока и Северне Африке, али је прво потребно успоставити контакте са саветом за сарадњу арапских држава залива, о чему ће расправљати на самиту 8-9. јула у Варшави.
Значи, опет неко ширење. А какви су и колики били ефекти борбе НАТО-а против ДАЕШ-а, видео је цео свет оног тренутка кад је Путин морао да диже авионе, да Сирија не би нестала.
Генерални сакретар НАТО-а је и почетком марта ове године изјавио да је без обзира на „многобројне покушаје Москве да заплаши суседе и да подели НАТО, Алијанса одговорила већим јединством и прилагођавањем своје војне концепције“. Између осталог, Столтенберг је тада навео да је повећање броја снага НАТО-а на источним границама „омогућило да се задржи Русија“.
Међутим, ситуација на терену је управо супротна. НАТО је, наиме, тај који појачава своју политичку, али и војну активност у Европи, а званичници из Москве су управо Столтенбергу пренели забринутост Кремља због јачања војне инфраструктуре Алијансе у близини руских граница.
Према обновљеној Стратегији националне безбедности Русије, повећање војног потенцијала НАТО-а, проширење Алијансе и њено приближавање границама Русије представља претњу по националну безбедност земље.
Упркос свему томе, спиновање зарад сопствене фотеље и америчке империјалистичке жеље иде дотле да Столтенберг фебруара ове године у свом годишњем извештају тврди да је Русија током својих великих војних вежби симулирала могуће нуклеарно бомбардовање земаља-чланица и партнера НАТО-а. Као пример је, обратите пажњу, навео 2013. годину, када је, према његовим речима, Русија извела 18 војних вежби великих размера.
„Ове војне вежбе су укључивале симулацију нуклеарног напада на земље-чланице и партнере НАТО-а, између осталог, војне вежбе у марту 2013. године за напад на Шведску“, наводи се у извештају.
Само три месеца раније Столтенберг је НАТО војне вежбе Trident juncture (Спој трозупца) на југу Европе представио као упозорење за све „потенцијалне противнике НАТО-а“, укључујући и Русију.
Такође, крајем прошле године Столнтенберг је изјавио да су министри одбране земаља НАТО-а одлучили да успоставе штабове Алијансе у Мађарској и Словачкој, где ће бити ангажовано 40.000 војника, у оквиру Снага за брзо реаговање НАТО-а.
Дакле, НАТО повећава војне контигенте на европском континенту, организује војне вежбе за које неки кажу да су највеће од краја Хладног рата, а све време тврди да је Русија та која представља опасност за европске суседе.
Због несугласица са Русијом око Украјине, Америка је у последње две године смањила војну сарадњу са Москвом и значајно повећала војну активност у Европи. Нацрт буџета Пентагона за 2017. годину предвиђа повећање расхода за тзв. Иницијативу за осигурање европске безбедности за 3,4 милијарде долара. Пре годину дана, ова сума је износила 789 милиона долара. Осим тога, још око 900 милиона долара биће усмерено у друге ресоре, укључујући Стејт департмент, за „ограничавање руске агресије“.
Штап и шаргарепа, као да је јавност слепа
„Дијалог — то није слабост, али је снага“, нагласио је Столтенберг у Атланском савету у Вашингтону и потврдио намеру да се настави рад савета Русија—НАТО. Због сукоба на истоку Украјине Алијанса је суспендовала практични рад овог савета, али није прекидала политички дијалог, па то Столтенберг назива политиком штапа и шаргарепе.
Помиње Столтенберг још и транспарентност, предвидивост, непријатељстава. Дакле, све речи и фразе које су одомаћене и у Србији. Са знатном разликом што према Србији нема шаргарепе, а на Русију не смеју да замахну штапом.
Незавидно је имати посао који се заснива на продаји страха. Па ваља разумети Столтенберга. Нестанком Варшавског уговора, сврха НАТО-а је престала. Зато сад тај, у основи војни савез постоји као политичка групација за притисак.
