Хашим Тачи, бивши лидер ОВК, положио је заклетву и тако и званично постао председник Косова. Четврти по реду председник Косова, откад је оно једнострано прогласило независност, има ратни надимак Змија.
Карла дел Понте, бивша главна тужитељка Хашког трибунала, није успела да Тачија изведе пред суд. Као трговца дрогом и оружјем, али и људима, означиле су га одавно и немачке обавештајне службе. У Србији је за њим још на снази потерница због ратних злочина. А Дик Марти, бивши европски посланик, 2010. године је поднео Свету Европе извештај у коме је Хашима Тачија, у истрази коју је спровео, означио као вођу мафијашке групе одговорну за трговину оружјем, дрогом и људским органима (досије „Жута кућа“).
Због овог последњег формиран је, за сада само на папиру, и Специјални суд за ратне злочине ОВК у Приштини. Да ли ће се и име новоизабраног председника Косова наћи тамо — сазнаћемо.
Дакле, да ли је Тачи овим гореневеденим „заслугама“ именован за председника не само Албанаца него и Срба на Косову? Да ли су ово параметри Европске уније и држава које су признале Косово? Какву прошлост могу да имају будући лидери? Да ли су ово највећа Тачијева „достигнућа“?
Живојин Ракочевић сматра да је највеће „достигнуће“ Тачија што је успео да Србе, први пут у историји Косова и Метохије, до последњег избаци из градова и урбаног живота. Али не само то.
„Уништио је будућност Албанаца на Косову. Данас 80 одсто Албанца жели да оде са територије која је потпуно уништена осиромашеним уранијумом, и његовим криминалним структурама. Обесмислио је и уништио сваку могућност нормалног повратка Срба, задао вероватно највећи ударац Српској православној цркви и њеној историји. У рукама држи екстремне исламисте, које контролише и пушта на сцену онда када он то хоће… Али његово највеће достигнуће је то што је једини, најважнији, суверени, легитимни, и подржани пријатељ међународне заједнице и западних сила, и што преговара са Србима“, наводи Ракочевић.
Тачијева „достигнућа“, по речима Бехљуја Бећаја, политичког аналитичара из Приштине, није требало да га доведу на чело косовске државе. Он каже да је једини кривац за то што се на челу Косова сада налази једна проблематична личност — начин избора председника Косова.
„Председник треба да представља фактор уједињења, а Тачи је фактор разједињења. Према томе, мислим да су његова ’достигнућа‘ заправо у супротности са оним што представља косовски устав“, каже Бећај.
Он сматра да Тачијева прошлост није толико значајна у овој ситуацији колико то да се избором Тачија за председника заправо продубљује јаз између власти и опозиције. Опозицији је главни извор свих проблема била влада, Тачи је био носилац те политике.
„Бирајући њега за представника, ми појачавамо разлоге незадовољства не само опозиције, већ и великог дела грађана“, наводи наш саговорник.
Бећај каже да ће Тачи сада вероватно да се наметне као фактор уједињења, али да ће тим чином изгубити и поверење код својих присталица, а неће задобити поверење опозиције, и то ће га приказати као — дволичног.
Терет криминала који Тачи носи на леђима, по Бећају је прошлост која ће се одразити на њега, ако је тачна, а Косово жели да има председника који осликава интегритет, чедност, моралност, правичност и поштење свих грађана.
„У овом контексту његова, да кажемо и ’маркетиншка‘ прошлост, у којој не знам колико има истине, није у функцији личности која би била углед за грађане Косова“, наводи он.
О Тачијевој ратној прошлости готово све се зна. Током рата био је члан Дреничке групе, коју је основао Адем Јашари. О његовој умешаност у трговини људским органима на Косову и Метохији прва је изнела већ поменута Карла дел Понете у својој књизи „Лов: Ја и ратни злочинци“. У књизи је изнела податке по којима тврди да је 1999. године сазнала од новинара да је око 300 Срба и других неалбанаца било отето и транспортовано у Албанију, где су им вађени органи, који су затим слани у Италију, одакле су ношени у клинике широм Европе. Али на церемонији инаугурације Хашима Тачија присуствоваће преко хиљаду званица, и личности из јавног живота… Што би се рекло — с ким си такав си.
