„Прво што обавештајне службе раде након цурења информација јесте да сазнају ко је новинар. Проучавају комплетну комуникацију како би сазнали са киме је новинар разговарао. Ко им је од њих непознат? Списак се скраћује, и на крају су у стању да пронађу ко је извор“, цитира Едварда Сноудена локални лист „Дагенс нихетер“.
„Знам како се новинари подвргавају хакерским нападима. То је свима добро позната тајна. Исто је показало и неколико истраживања. Одговор је у електронској пошти. Новинари се крећу, живе и дишу кроз комуникацију, добијају електронску пошту, којој никад не би требало да верују. Када кликну мишем на добијени фајл који им изгледа потпуно нормално, тада их и хакују“, додао је Сноуден.
Подсетимо, бивши сарадник Агенције за националну безбедност Едвард Сноуден открио је да су америчке обавештајне службе пратиле грађане многих држава, након чега је морао да побегне из САД.
