Према реферату Стокхолмског међународног института за истраживање проблема мира, САД и даље имају највећи војни буџет у свету. Висина расхода САД износи 596 милијарди долара, али је заправо овај показатељ чак мањи него што је био прошле године.
Саудијска Арабија, према подацима „Блумберга“, такође је смањила свој војни буџет, ако се занемари рат у Јемену.
Русија, која заузима у овом тренутку прво место по производњи нафте, смањила је војне расходе у 2015. години до 66 милијарди долара.
Нафта је најраспрострањенија роба у свету. Од ње зависе све економије на планети, чак и оне које теже „зеленој“ будућности кроз развој алтернативне енергетике. Зато економисти сматрају да пад цена, који је почео у другој половини 2014. године, утиче на све гране, укључујући војну.
Ако цене нафте падају, то значи смањење прихода од продаје нафте за земље извознице. С тим у вези, они морају у оквиру својих војних буџета да троше мање, док увозницима нафте остаје слободног новца који управо улажу у војску.
У исто време, овакве кризе јачају геополитичку напетост у различитим деловима планете. Посебно то је приметно на Блиском истоку и у Азији, где Кина одавно показује своја права на острва у Јужном кинеском мору. Осим тога, у центру пажње овог пута се нашла и Европа, где се настављају борбене акције на истоку Украјине.
Суседи Кине, као и сама Кина, повећали су прошле године расходе за одбрану прилично.
Један број експерата је цинично приметио да тржишту нафте треба нови рат ради побољшања ситуације.
Нови велики рат заиста може да повећа цену нафте. Уопште није обавезно да она почне у реалности, довољно ће бити да владе у Азији, Европи и на Блиском истоку буду спремне за њу.
Надаћемо се да ће конфликт остати хипотетички. Тржиште може да направи равнотежу, али је за то потребно време. Произвођачи нафте ће једноставно морати да то прихвате и чекају.