Једна група сиријских жена уздигнута је на посебан ниво. Реч је о војним новинаркама које од првог дана „оружаног хаоса“ у земљи ризикују животе како би добиле прве вести с бојног поља.
Девојке које своју лепу и дугачку косу склањају под шлемове, прекривајући своја крхка рамена панцирима с новинарским ознакама, већ су ушле у историју Сирије као заштитнице земље.
Агенција Спутњик је питала неке ратне новинарке због чега су одлучиле да напусте миран живот иза линије фронта и да почну да раде у самом центру војних дејстава.
Умрећу, нећу добити кадар
Самар Абас се на почетку рата пријавила у добровољце за подршку сиријској армији, а затим је постала ратни извештач. Она сматра да на тај начин штити част и достојанство свих сиријских жена.
„На ратно извештавање су ме подстакли лаж и лицемерје медија који нас обмањују. Када су медији објавили фалсификоване фотографије масовних демонстрација у Дамаску, одмах сам се упутила у те области и фотографисала праву истину како би људи видели да тамо нема никаквих демонстрација“, рекла је Самарова.
Према речима ове новинарке, преломни тренутак, у којем је одлучила да обуче војну униформу и да постане ратни извештач, била је репортажа њених колега из Џиср ел Шугура о масовном убиству сарадника безбедносних структура и цивила, а затим терористички напад у престоничкој четврти Кадр Сауса. Прво место с ког је извештавала била је Источна Хута у предграђу Дамаска.
„Отишла сам на фронт Источне Хуте и почела да радим раме уз раме са својим мужем који је погинуо 2013. године. Његова херојска смрт ми је дала снаге да наставим његов рад и да извештавам о дејствима наше армије на другим фронтовима. Мој једини циљ био је или погибија за земљу или извештавање о нашој победи“, додала је Самарова.
Самар не зауставља чак ни то што је била тешко рањена три пута током минобацачких и ракетних напада током извештавања у Хами.
„Самоубица“ с камером
Аурору Иса војници у шали називају „самоубицом“, јер је много пута ишла с камером испред свих како би буквално „зграбила“ кадар с прве линије фронта. Сматра да је то највећа жртва коју може да приложи свом народу.
Аурора је студирала журналистику и никада није посебно маштала о ратном извештавању. Када је почео сиријски рат, схватила је да може да служи својој земљи једино као ратни извештач.
„Када ми је брат погинуо на бојном пољу, то је постао мој позив. Ја сам тада свима обећала да ћу поћи да штитим народ својим оружјем – новинарством. Од тада стално идем на прву линију фронта заједно с наоружаним пријатељима“, рекла је Аурора.
Њен озбиљни рад је почео када је једна од наоружаних формација народних устаника замолила да буде стални извештач у саставу војног одреда. Овде је испољила храброст пред смрћу, снимајући репортаже.
„После свега што сам видела у рату схватила сам да је живот пут ка достојанству. Живот може да се прекине у једној секунди и веома је важно да од тебе остане нешто на страницама историје“, закључила је Аурора.
Сирија је, поред цивила и војника, током рата изгубила и много новинара. Најупечатљивији пример било је убиство Јаре Абас, војне дописнице сиријског телевизијског канала „Ихрабија“, на фронту Хомса у Кусајру. Терориста је убио без обзира на то што је имала новинарску ознаку.
