Готово годину дана после терористичког напада у Куманову у Македонији и политичкe кризe која је уследила након тога, Скопље је опет на ногама. Одлука председника Македоније Ђорђа Иванова да аболира све политичаре који су имали било каве везе са афером „Бомба“, коју је својевремено ланисирала у форми аудио-записа опозициона странка Зорана Заева СДСМ, да су наводно претходни парламентарни избори лажирани у користи коалиције ВМРО—ДПМНЕ, коју је предводио Никола Груевски, изазвала је опште негодовање.
Љубиша Николовски, аналитичар из Скопља, каже за Спутњик да је одлука председника Македоније, донета неколико недеља уочи најављених ванредних парламентарних избора у Македонији, сигурно имала за циљ да умири страсти, али је очито да је изазвала супротан ефекат.
Николовски додаје да она није наишла ни на одушевљење амбасадора САД и Европске уније, који припремају изборе у Македонији на основу договора свих политичких странка који је постигнут у Пржину пре пола године, где су и договорeни услови о одржавању ванредних парламентарних избора.
Наш саговорник каже да последњи догађај „личи“ на то да неко поново жели да одложи изборе, али и додаје да договор из Пржина мора бити испоштован.
„Изборе желе сви! И политичари и народ, и они ће бити одржани. То је једини начин да се изађе из политичке кризе“, истиче он.
У исто време он сматра да би било потпуно глупо да опозиција, која поново прети да неће изаћи на изборе, то и уради, јер наводно нису испуњени сви договори Пржина, као што је на пример ажурирање бирачких спискова.
„Нема никакве логике да тражите изборе, па онда да не изађете на њих, или још горе да изађете, па да их касније не признате. Као што нема ни логике да се у парламенту нађе само једна страна. Не мислим да ће се то десити“, оцењује Николовски јер сматра да има још довољно времена да сви услови буду испуњени.
Бирачки списак био је само један део споразума који су представници македонске политичке елите уз посредовање ЕУ и Америке договорили у Пржину 2. јуна прошле године. Тај документ потписали су лидери опозиционог Социјалдемократског савеза Македоније (СДСМ) Зорана Заева и владајуће ВМРО—ДПМНЕ Николе Груевског, као и две највеће странке Албанаца у Македонији, Демократске уније за интеграцију (ДУИ), која је део владајуће коалиције и опозиционе Демократске партије Албанаца (ДПА). Договор из Пржина предвиђа низ законских и институционалних промена, као и да 100 дана пре избора премијер Македоније и лидер ВМРО—ДПМНЕ Никола Груевски поднесе оставку како би била формирана прелазна влада, која би припремила ванредне парламентарне изборе. То је и урађено.
Прелазна влада је, према договору, формирана 15. јануара, а ванредни парламентарни избори првобитно су било предвиђени за 24. април. СДСМ се вратио у парламент, али га је напустио неки сат пре него је Скупштина Македоније распуштена, уз одлуку да ће избори бити одржани 5. јуна. Највећа опозициона странка СДСМ изјавила је да неће на њима учествовати, јер како је рекао Заев, нису испуњени услови да избори буду фер и кредибилни, а за то је оптужио председника владајуће ВМРО—ДПМНЕ Николу Груевског, бившег премијера Македоније, за кога је изјавио да стално рушио договор из Пржина.
