Због тога је прича о Кремаљској дијети дуго година мистификована, а „рецепт“ се чувао у најстрожој тајности.
Тек пошто је „државна тајна“ откривена кремаљску дијету почеле су да примењују руске естрадне звезде, глумци, телевизијска лица и народ.
Бивши градоначелник Москве Јуриј Лушков је својевремено захваљујући овој дијети смршао чак 15 килограма за месец и по дана… Дијетолози тврде да се уз помоћ кремаљске дијете губи пет-шест килограма за осам дана.
Кремаљска дијета је веома цењена међу Русима јер је, тврде, веома ефикасна и чудотворна: килограми се брзо топе, није нужно бавити се физичком активношћу, и што је најважније, килограми се не враћају. Због свега тога неки је називају и „дијетом за лењивце“.
Она не захтева драстичну измену режима исхране или одласке у фитнес центар. Довољно је само да бројите калорије и гледате како килограми нестају.
Свака намирница носи одређени број бодова. Прва петнаестодневна фаза је фаза „рестрикције“ и тада се не сме „појести више од 20 бодова“. У периоду мршављења „једе се“ 40 поена дневно, а током одржавање килаже 60 бодова.
Кремаљска дијета је, заправо, нека варијација дијете америчких астронаута, односно, Аткинсонове и кето дијете. Разлика је само у начину бодовања.
На пример, бифтек од 100 грама носи 1 бод, 100 грама димљеног лососа — нула поена, парадајз средње величине 6, 100 грама шаргарепе — 5 бодова, а чаша млека 6 бодова… Међутим, намирнице са високим уделом угљених хидрата носе и по 40 поена, и више… На пример, 100 грама белог хлеба „тежи“ 48 поена.
Ову дијету посебно воле гурмани, јер дозвољава да се конзумирају готово сви специјалитети. Тако се на кремаљској трпези могу наћи и све врста меса, рибе, немасни сиреви, салате, бројна предјела, варива и прилози, а чак је дозвољена и чаша вина или вотке дневно.
Јела од меса или рибе најбоље је припремати на грилу, пари или кувати. Не препоручују се прилози са високим садржајем угљених хидрата (пецива, кромпир, пиринач…), а дозвољено је поврће — свеже или барено.
У суштини, главни принцип кремаљске исхране је практично потпуно одбацивање угљених хидрата у корист хране богате протеинима.
Из исхране би требало искључити брашно, слаткише и максимално ограничити унос соли. У прво време, није пожељно уносити ни воћне шећере…
Међутим, руски лекари кажу да је једном недељно дозвољено „згрешити“. На пример, доручковати, ручати или вечерати са кришком хлеба или у периоду „рестрикције“ појести неку воћку. То се, пре свега, препоручује због психичког стања особе која се одлучила на мршављење.
Као и свака дијета, тако и кремаљска, носи одређене ризике, па би се свакако, пре него што се одлучите на овакав начин исхране, требало консултовати са стручњацима.
Угљени хидрати су погонско гориво и неопходни су организму, као најефикаснији извор енергије, па се њихово потпуно искључивање из исхране може негативно одразити на здравље.
Ова дијета се не препоручује хроничним болесницима, нарочито онима који пате од болести бубрега или јетре, али ни трудницама, као ни онима који свакодневно напорно тренирају или се физички пуно троше.
