Занимљиво је, међутим, да је украјинско Министарство спољних послова изразило протест поводом ове одлуке, а председник Украјине Петро Порошенко је ову забрану назвао „кршењем основних права и слобода грађана“, иако су управо његове — украјинске службе безбедности, овог месеца, Џемилева означиле као турског шпијуна, износећи о томе и низ доказа.
Поклонска је навела да се забрана изриче „у циљу недопуштања кршења федералног законодавства“.
У свом решењу тужитељка се позива на Закон о борби против екстремистичких активности и забрањује им сваку врсту пропаганде и јавног окупљања.
Када је Поклонска прошлог месеца предала захтев о забрани активности „Меџлиса кримско-татарског народа“, Џемилев је на састанку Савета безбедности УН о Криму рекао да ће судска забрана Меџлиса на Криму сматрати „објавом рата против кримског Татара од стране окупационих власти“, а његов адвокат је сада изјавио да ће ту одлуку судски оспорити.
Украјинске службе безбедности су раније објавиле документа о сарадњи Џемилева са турском обавештајном службом. Експерти наводе да се сарадња одвијала у више правца, од хуманитарних питања до пребацивања бораца ДАЕШ-а у Турску.
У јавност су испливали и тајни рачуни на које су Турци пребацивали паре Џемилеву и његовим саборцима Ленсуру Исламову и Рефиту Чубарову. На три рачуна легло је скоро три милиона долара.
Везе кримско-татарских активиста са турском обавештајном службом нису тајна и познате су одавно. Руски експерти из области безбедности наводе да Џемилев одавно ради с МИТ, и то на врло високом нивоу.
„Турска га је користила за своје интересе. У Анкари су добро знали да Украјина не може да задржи Крим и уз помоћ Џемилева су спремали борце и скровишта са оружјем, како би ојачали своје савезнике — кримске Татаре. Та информација није била тајна за Службу безбедности Украјине“, рекао је Лев Корољков, експерт за кризне ситуације, ветеран руске обавештајне службе.
Џемилев припада најрадикалнијем делу кримско-татарске заједнице. Према неким подацима, у време враћања Крима у састав Русије, он је директно организовао пребацивање 3.000 бораца са полуострва у Љвов. А, сада је одговоран за пребацивање терориста ДАЕШ-а кроз Украјину у Турску, одакле се они даље шаљу у разне арапске земље, а пре свега у Сирију.
Руски стручњаци подсећају да у последњих 20 и више година Анкара активно делује у турским регионима постсовјетског пространства. Конкретно, на Криму је донедавно деловао велики број невладиних организација и фондова, кроз које су финансирани пројекти обнове стамбених објеката, куповина земље за Татаре, који су прешли из Турске на полуострво и низа других. Све ове структуре су под контролом Анкаре. Једна од њих је меџлис, на чијем челу је Џемилев, којег турски медији називају „сином Крима“.
Лидери меџлиса и украјински политичари Џемилев и Чубаров иступали су против присаједињења Крима Русији и напустили су полуострво. Због екстремистичких изјава и подстицања етничке мржње 2014. године забрањен им је улазак у Русију на пет година. Они су били и организатори прехрамбене и енергетске блокаде Крима.
Референдум на Криму и у Севастопољу спроведен је након државног преврата у Украјини у фебруару 2014. године. Уједињење са Русијом подржало је 96,77 одсто становника Крима и 95,6 одсто грађана Севастопоља.
Украјина Крим сматра својом „привремено окупираном територијом“.
