Кампања за референдум о останку Велике Британије у ЕУ званично је почела у петак, а Британци ће се први пут од 1975. године изјаснити о Европи.
Кампању за останак у ЕУ под називом „Кампања ’за‘“ води британски премијер Дејвид Камерон, док ће противничку кампању „Гласај за излазак“ подржати популарни градоначелник Лондона и врло утицајни торијевац Борис Џонсон.
Милан Игрутиновић, сарадник Института за европске студије, за Спутњик каже да анкете показују да су две кампање прилично уједначене, а разлике су у свега неколико процената. Према његовим речима, кампања за излазак из ЕУ је добила на снази у последњих неколико недеља, а политички трендови који утичу на њене гласаче да изађу и буду активнији ће се наставити и у наредним месецима до референдума.
„Терористички напади у Паризу и Бриселу, мигрантска криза и генерално негативна слика ЕУ свакако драматично утичу на расположење британских бирача. Такође, афера око „Панамских папира“ и уплетеност оца Дејвида Камерона обара имиџ британског премијера и утиче да његове политичке позиције и кампања за останак у ЕУ губе на снази“, објашњава Игрутиновић.
Како каже, проблем за кампању која се залаже за останак у ЕУ је што такозвани „велики бизнис“, односно велике компаније нису иступиле у корист останка у ЕУ у оној мери у којој се то очекивало.
„Такође, многе друге организације, синдикати и групе са левог крила, за које се очекивало да ће бити за ЕУ, нису довољно гласне у том смислу. Стиче се утисак и да се дебата врти око партије конзервативаца, да су лабуристи, па и Шкоти, негде са стране и да чекају свој тренутак. Лидер лабуриста Џереми Корбин је најавио да ће се више ангажoвати у корист останка у ЕУ, aли као да се партијске потребе унутар конзервативаца доминантно појављују као тема која опредељује бираче ’за‘ или ’против‘“, наводи Игрутиновић.
Врло је тешко прогнозирати резултат, каже саговорник Спутњика, јер су обе кампање за сада имају подршку око 40 процената, а дневни догађаји свакако утичу на расположење бирача. У том смислу, ових дана се очекује долазак америчког председника Барака Обаме у Британију, који је најавио да ће врло јасно рећи да је за останак Британије у ЕУ што, објашњава Игрутиновић, није чудно с обзиром на укупну америчку политику према Унији и Лондону.
На питање ко би више изгубио евентуалним изласком Велике Британије из ЕУ, Игрутиновић каже да би то била Велика Британија, јер се у последњих годину дана испод површине евроскептичних медија заправо дешавало да најодговорнији политички фактори, пре свега у Немачкој и Француској, покушавају да договоре нове одбрамбене и безбедносне структуре за ЕУ. С тим у вези, очекује се нова стратегија безбедности за ЕУ у јуну ове године.
Он подсећа и да су медији писали да је договор између Меркелове и Камерона заправо био да ће британски премијер добити промењени договор са ЕУ, уколико пристане на то да не спречава остале земље ЕУ да се даље интегришу, пре свега у војном и безбедносном смислу.
„Може се десити да излазак Британије, ако се догоди, убрза хомогенизацију не само Еврозоне, већ и структура које се баве спољном политиком и безбедношћу Европе, где је до сада Велика Британија негде била главни кочничар, ако не директно, а оно као земља од које се очекује да ће бити евроскептична у том смислу. Дакле, ако се ипак вага губитак, у стратешком смислу ће Британија изгубити јер ће бити мање важна и за САД, јер ако је искључена и ЕУ, њена цена пада на глобалном нивоу“, истиче Игрутиновић.
Када је реч о одзиву гласача на референдуму, Игрутиновић не очекује неку задивљујућу излазност.
„Грађани ће за референдум свакако бити заинтересованији како време буде пролазило, али партиципација гласача на изборима и референдумима лагано опада, што је генерални проблем у Европи. Чини се да су се људи одвојили од главних политичких тема, што је негде и упозорење демократским владама да постоји одређени демократски дефицит и на националном нивоу“, упозорава Игрутиновић.
