Ситуација је таква да Саудијска Арабија, која има проблема због јефтине нафте, схвата да јој се далеко више исплати да повећа производњу и на тај начин надомести мањак зараде због јефтиније нафте него да ограничава ниво експлоатације, поготову ако се узме у обзир да њихове комшије (Иран) немају намеру то да чине докле год не обнове производњу нафте на ниво од пре увођења санкција.
„Ради се о једној психолошкој игри, треба имати у виду да се више не поставља питање колико се нафте произведе, јер се то измакло контроли. Игру око цена нафте преузели су трговци нафтом, те сада продају нафту која ће се испоручивати тек у наредним месецима. У питању је папирна продаја која није конкретна, што, када је реч о цени нафте, даје простора за шпекулације“, каже Путниковићева.
На наредном састанку такође неће бити решено то питање, јер уколико би неко заиста желео да се направи договор око контроле цене нафте, то би уједно значило престанак постојања слободног тржишта нафте, објашњава уредница „Балкан магазина“ и додаје да би у том случају требало направити некакву политичку причу која сада још увек није изгледна.
Упитана када бисмо могли да очекујемо стабилизацију цене нафте, Путниковићева је нагласила да сваки хаос на неки начин има неки свој смисао и ред, те да ће на крају превладати тржишна економија и да ће се то евентуално десити.
„Сада ће сви искористити ове цене и направити залихе јефтине нафте, што ће приморати произвођаче да седну и размисле шта даље. Треба увек имати у виду да јефтина нафта некима смета, док некима врло погодује. Увозницима ће ниске цене помоћи да изађу из кризе. А сами нафташи, Саудијска Арабија, Иран и друге земље — њима се исплати да продају нафту и по много нижим ценама од 30 долара за барел, с обзиром на то да их експлоатација кошта свега пет долара по барелу, што значи да и при садашњим ценама остварују изузетно добру зараду“, истиче она.
Сада је то питање за власнике компаније, односно колику они зараду желе да остваре, јер у неким арапским земљама постоји правило да сваки становник добија десетак хиљада долара годишње не радећи ништа већ само зато што је држављанин земље која има нафту.
„Те земље још увек нису економски угрожене, само су им умањена богаташка права јер живе на територији где има нафте“, закључује она.
И члан стручног савета Савеза руских произвођача нафте Елдар Касајев сличног је мишљења, те је резултат састанка министара енергетике земаља произвођача нафте у Дохи окарактерисао речима чувеног руског баснописца Ивана Крилова: „Кад међу друговима нестане слоге, неприлике се тада појаве многе“.
„Да су чланице ОПЕК-а постигле договор о замрзавању производње нафте, друге земље би добиле прилику да повећају производњу захваљујући расту цене нафте. То се, пре свега, тиче америчких произвођача нафте из шкриљаца што, наравно, не одговара интересима Саудијске Арабије. Међутим, Русија нема разлога за бригу јер је цена производње нафте у тој земљи, као и у Саудијској Арабији, мања него у другим земљама, зато је руска економија и при садашњим ценама одржива“, истакао је он.