Може да зазвучи чудно, али Први светски рат, односно годишњице везане за њега, додирне су тачке двеју потпуно супротних државних традиција у којима је српски народ живео током ХХ века — социјалистичке и оне која јој је претходила.
Оснивачки мит прве заједничке државе Јужних Словена — Краљевине Југославије био је непосредно везан за победу Србије у Првом светском рату. Овај мит обележаван је прославама годишњица, подизањем споменика и другим државним церемонијама. Међутим, и у тој држави су зарад „заједништва“ избегаване неке „шкакљиве“ теме. Имена одговорних за ратне злочине у Мачви, Јадру и Рађевини остала су непозната, а такође се није говорило ни о националној припадности оних који су војевали против Србије на Колубари, Церу или Мачковом камену.
Како су Силе Осовине јачале, тако су и прославе годишњица везаних за Први светски рат у Краљевини Југославији биле све стидљивије, због незадовољства Трећег рајха мишљењем о Немачкој и Аустро-Угарској у српском јавном мњењу. Тако су, пред Други светски рат, у жељи да поправи односе са Хитлеровом Немачком, југословенске власти забраниле најтемељнију студију о одговорности за почетак рата, „Односи Србије и Аустро-Угарске у ХХ веку“, знаменитог српског историчара Владимира Ћоровића.
Иако је порекло изводила из Другог светског рата, социјалистичка Југославија није могла да пренебрегне тековине Првог. За однос према Првом светском рату у социјалистичкој Југославији, према речима историчара Александра Животића, били су важни идеолошки однос југословенских комуниста према овом сукобу и политичке прилике које су се мењале, па се мењао и однос према Првом светском рату.
Вођство југословенских комуниста у оценама историјских догађаја увек је следило оцене „класика марксизма“. Тако је било и у овом случају — следили су Лењинове ставове о империјалистичком карактеру Првог светског рата. Међутим, нису могли да пренебрегну чињеницу да су и Лењин и његови наследници на улогу Србије у овом светском сукобу гледали као на борбу за слободу, каже Животић.
„Други моменат је тај што су и југословенски комунисти баштинили и југословенску идеју и самим тим нису могли да пренебрегну чињеницу да је један од резултата Првог светског рата био стварање југословенске државе“, каже Животић.
У тренуцима када су југословенски комунисти почели да уобличавају независни југословенски спољнополитички концепт и Први светски рат добија на друштвеном значају, каже Животић. Он подсећа на велелепну прославу педесетогодишњице Првог светског рата 1964.
Ипак, у социјалистичкој Југославији, Други светски рат је био фаворизован у односу на Први.
„Он је био на првом месту из неколико разлога. То је било нешто што се у потпуности везивало за тековине југословенских комуниста, за њихову антифашистичку, али истовремено и револуционарну борбу и победу у борби против окупатора, али и победу у грађанском рату. За њих је то имало велики значај, нарочито у погледу изграђивања сопствене власти, али и креирања посебног менталитета и посебне свести код будућих генерација“, објашњава Животић.
Иако је био у сенци Другог светског рата, не може се говорити да је Први светски рат био у потпуности занемарен у југословенској јавности, каже Животић, нарочито у српском делу југословенског простора, односно на простору некадашње Краљевине Србије. Ту је Први светски рат заузео посебно место у колективном сећању низа генерација, истиче Животић.
