Тврдећи да су важни сведоци у случају Шешељ били застрашивани, поткупљивани и ометани, Китаровићева у писму, објављеном данас на њеном званичном сајту, каже да je у том контексту првостепена пресуда додатно „правно упитна и са становишта њене веродостојности сасвим компромитујућа“.
„Очекујемо не само да Србија у потпуности сарађује са МКСЈ, него и да се престане игнорисати чињеница да се спрам сведока у случају Шешељ поступало на недопуштен начин и у мери да је МКСЈ нашао потребним подићи оптужницу против за то одговорних“, пише Китаровићева.
Та пресуда је, сматра она, опасан преседан за све друге оружане сукобе у којима се „војни циљеви настоје остварити спровођењем геноцида и етничког чишћења темељем националистичке или расистичке идеологије и злочиначко–хушкачке пропаганде“.
Ослобађање Шешеља је, према њеном мишљењу, „противно ранијим чињенично–правним утврђењима меродавних већа МКСЈ, с обзиром на оружани сукоб на подручју Хрватске, те представља апсолутно непоштовање жртава и њихових патњи које још интензивно трају“.
Китаровићева је навела да је пресуда Шешељу у хрватској јавности изазвала констернацију, али и „дубоко разочарање у сам МКСЈ, који се у овом случају показао очито неотпоран на злоупотребу међународног јавног и кривичног права“.
„Оно ће, исто тако, негативно деловати на мир, помирење и добросуседске односе у ширем подручју Југоисточне Европе и свим кризним жариштима света. Овом првостепеном пресудом једног судског већа дубоко је пољуљано поверење у МКСЈ и разлоге зашто га је Савет безбедности УН основало“, навела је хрватска председница.
Таква пресуда, сматра она, ствара негативни преседан чије последице могу изаћи изван оквира самог МКСЈ и контаминирати укупну перцепцију светске јавности о значењу, дометима и смислу међународног кривичног права.
Осим Бан Ки Муну, писмо је упућено председнику Генералне скупштине УН Могенсу Ликетофту и председавајућем Савета безбедности УН Лиу Ђиеију, а биће достављено и представницима свих држава–чланица УН као документ ГС УН и СБ УН.