„Америка је настојала да кључна тема буде ’опасно кретање руских оружаних снага‘. Међутим, због тога не треба ни да се окупљамо. Наш план обухвата глобалнија питања, на пример ситуацију у Авганистану и општу борбу са тероризмом. Руска страна има шта да предложи на ту тему. Такође је на дневном реду и ситуација у Украјини“, наводи лист.
При томе су се земље постсовјетског простора у НАТО-у највише противиле идеји одржавања састанка Савета Русија—НАТО.
Земље постсовјетског простора биле су против одржавања састанка, али су остале чланице пакта прагматичније приступиле ситуацији.
Пољска и Естонија нису биле задовољне нашим предлогом за теме састанка, али за разлику од њиховог русофобног става друге чланице пакта сложиле су се са свим условима Русије.
Према наводима извора из Министарства спољних послова Русије „иницијатива обнављања дијалога у овом формату припада НАТО-у“.
То је логично, зато што Русија није прекидала рад у том облику и редовно је наглашавала да је управо током кризних ситуација дати механизам способан да решава сложена питања.
Стални представници Русије и земаља-чланица Северноатлантског пакта данас ће се, на иницијативу НАТО-а, састати у Бриселу први пут за две године.
На састанку ће се разговарати о ситуацији у Украјини, питањима безбедности и смањења ризика војних инцидената и стање Авганистану. Последње заседање Савета Русија—НАТО одржано је 2. јуна 2014, два месеца након решења пакта да замрзне читаву практичну сарадњу са Москвом.