Кључ је у нама самима, да препознамо збивања на глобалној сцени, елиминишемо оно што кочи развој, онда смо на правом путу, поручио је председник РС Милорад Додик, поздрављајући више од 300 домаћих и иностраних учесника, представника бизниса, науке, јавних институција, амбасадора.
Он је додао да је РС друштво упућено на евроинтеграције, да је зато подржала апликацију БиХ за статус кандидата за чланство у ЕУ јер је то, како је рекао, пут ка бољим нама, уз настојања да сачувамо свој идентитет. Нагласио је да и даље очекује помоћ пријатеља из Русије и Кине, као и земаља региона.
Додик је напоменуо да је РС направила велике кораке који се, оценио је, не виде добро због „галаме“ која се стално прави. Тако је бруто домаћи производ пет пута већи него 1998. године, прошле године је привредни раст био два одсто, упркос великом трошку због поплава, а ове године се очекује и раст од три одсто.
Треба да афирмишемо подршку домаћем бизнису, наша економија ће зависити од ангажмана домаћих предузетника, поручио је председник РС, позвавши БиХ да буде подршка томе.
РС је од 1996. дала 5,6 милијарди марака за финансирање заједничких институција, али адекватна подршка није стигла, рекао је Додик, истичући да треба градити систем подршке, а не сметње и поправљати амбијент како би се привукли страни инвеститори.
Прва од шест данашњих пленарних седница била је посвећена економији у мултиполарном свету и позицији Западног Балкана, у оквиру које су учесници указали на велике промене у свету, посебно у светлу криза и тероризма. Констатујући да је стабилност предуслов економског раста, на политичарима је да одговоре на то питање, рекао је Додик.
С тим се сложио и члан председништва БиХ из редова хрватског народа, Драган Човић, истичући да је стабилност БиХ услов квалитетније економске сарадње и са регионом и са светом. Он је указао на значај евроинтеграција од чега БиХ не може остати по страни јер су други у окружењу већ у ЕУ или на путу ка њој.
Човић је указао на огромну администрацију на пет нивоа власти која много кошта и „постала је сама себи сврха“. То, сматра, обесхрабрује младе људе да се окрену приватном сектору, видећи будућност једино у државној управи или фирми.
Шеф делегације ЕУ у БиХ Ларс Гунар Вигемарк види будућност БиХ у ЕУ, констатујући да је 75 одсто трговине Западног Балкана упућено на ЕУ, а само 11 одсто на Русију и Кину заједно. На мапи БиХ ка евроинтеграцијама неопходне су реформе, првенствено јавног сектора, рекао је он, истичући да је бирократски апарат БиХ вероватно највећи у свету.
Указао је и на потребу реформе пензионог и здравственог система и на јачање приватног сектора.
„Ви доносите одлуке, наше је да их подржимо“, рекао је Вигемарк.
Амбасадор Русије у БиХ Петар Иванцов је најавио да ће Русија ширити присуство на простору Западног Балкана, па и БиХ. Он је указао на важност државне подршке бизнису, поготово у пласману пољопривредних производа на руско тржиште који је већ три-четири пута већи од како су Руси увели ембарго на те производе из ЕУ.
Шансу види и у проширењу сарадње када је реч о енергентима, истичући да две руске фирме које раде у БиХ у њен буџет уплате годишње 250 милиона евра, а запошљавају 2.000 радника.
Туризам је такође област где се може додатно радити на доласку руских туриста у зимске центре и бање у БиХ.
На питање шта је за БиХ и РС важније, сарадња са ЕУ или Русијом, Додик је рекао да је то политички наметнута прича. Кад може Запад да сарађује са Русијом, што не би могли ми. Треба јасно да дефинишемо наш интерес, а он је и Запад и Исток, нагласио је председник РС.
Он је додао и да је „скроз било коректно не бити у причи о увођењу санкција Русији, јер је то нешто између њих“.
На помињање атлантских интеграција од стране Човића, Додик је рекао да се тај савез сврстао у рату у БиХ и да би улазак у НАТО значио да би били на другачијим позицијама од Србије.
„Када дође време о томе ће одлучити народ, као и у свим демократским државама“, рекао је Додик.
Нагласио је да га „аранжман БиХ са ММФ-ом не радује, али да користи“.
О том аранжману који је изостао последње три године, а без кога нема финансијске консолидације БиХ, па ни неопходне сарадње са Светском банком и европским институцијама, одлука ће, каже, бити донета у јуну.
