Колико су америчко-саудијски односи постали затегнути говори и чињеница да је саудијски министар спољних послова Адел ел Џубеир запретио да ће његова земља продати 750 милијарди долара вредне америчке државне обвезнице и друге вредносне папире уколико САД означе Саудијску Арабију као одговорну за терористичке нападе на Њујорк и Вашингтон 11. септембра 2001.
Тензије је изазвало Обамино залагање да се објави последњих 28 страна извештаја о нападу, које су означене као државна тајна, и које, наводно, крију доказе о финансијској повезаности богатих саудијских држављана са терористима, као и иницијатива у Сенату, горњем дому америчког законодавног тела, о изменама закона којима би се омогућило извођење чланова саудијске краљевске породице пред суд због помагања тероризма. То досад није било могуће зато што амерички закон из 1976. омогућава имунитет страним држављанима.
Новинар „Политике“ Бошко Јакшић овај саудијски потез назива „затезањем конопца“.
„Саудијци нису спремни да сносе никакву одговорност за оптужбе за учешће у 11. септембру, као што све време поричу било какву умешаност, директну или индиректну, у подржавање радикалних исламских покрета, а чињеница је, као што знамо, да се од Ал Каиде па до идеологије ДАЕШ-а све оне наслањају на радикално тумачење ислама које је званична верзија исламске вере управо у Саудијској Арабији“, објашњава он.
Последице продаје америчких вредносних папира у саудијском поседу несумњиво би изазвале тектонски поремећај у економији САД, додаје Јакшић, али и Саудијске Арабије, јер поставља се питање где би Саудијци могли да пласирају толики нафтни капитал.
Према Јакшићевом мишљењу, ради се о тактичком потезу пустињске краљевине како би се избегло објављивање извештаја америчке истраге, што ће се највероватније и догодити.
Према речима политиколога Алексеја Зудина, члана експертског савета московског Института социјално- економских и политичких студија, амерички председник нашао се између две ватре — Сената који инсистира на објављивању докумената и Ријада који прети да ће распродати америчке вредносне хартије које има у поседу.
„Обама може изабрати потпуно неочекивану линију. Он као одлазећи председник може донети кључну и важну одлуку, јер више неће одговарати за њу и њено спровођење. Истовремено, Обама се може понети и као јак политичар, и својим деловањем може оповргнути оптужбе да не показује довољно политичке воље. А са друге стране, он може и изгладити конфликт како би укочио доношење закона, полазећи од претпоставке да последице могу бити превише озбиљне и да то може нанети озбиљне проблеме САД“, каже Зудин.
С обзиром на то да Саудијци нису заинтересовани да улазе у отворени конфликт са САД, Зудин не искључује могућност да се воде преговори, далеко од очију јавности и мање драматични од онога што се појављује у медијима, како би две земље дошле до компромисног решења око питања објављивања тајних докумената. Једна од варијанти које Зудин помиње је и да Саудијци нађу „жртвеног јарца“ у сопственим редовима и од њега направе кривца.
