Наш је програм најпознатији и у јавност га пласирамо већ годину и по дана, када нам је и почела кампања. Непрекидно смо на терену, странку обнављамо, реорганизујемо и кадровски јачамо. У парламенту ћемо бити оштра опозиција и критиковаћемо све пројекте извршне власти, све предлоге закона, оштро и радикално. Бити радикалан, значи ствари „захватити“ у корену, каже у предизборном разговору за Спутњик лидер Српске радикалне странке Војислав Шешељ.
Која је кључна тема ових избора, о чему се заправо одлучује?
— Кључна тема ових избора је стратешка оријентација Србије. На овим се изборима сударају странке које су за Европску унију и странке које су против уласка у ЕУ. Режим седи на две столице и очигледно је да не може још дуго тако. Александар Вучић ће морати да се определи. До сада даје само знакове да се опредељује према Западу. Наш интерес је да се интегришемо са Русијом. Он се све више занемарује. На овим изборима се даје и оцена садашњег стања у Србији, мислим да ће Вучић доста да изгуби, али да ће и даље бити појединачно најјачи. У исто време прочистиће се стање међу малим странкама. Реално, поред напредњака и радикала мислим да шансе за улазак у Народну скупштину имају још ДС и СПС и странке националних мањина.
Шта би требало да буду циљеви нове владе? Уколико се деси да ви будете формирали нову владу ко су вам потенцијални партнери?
— Тешко је очекивати да ћемо ми бити у могућности да формирамо владу, ми смо реални. Рачунамо да ћемо пребацити 20 одсто, да ли ће се то остварити видећемо. Спремни смо на сарадњу са Вучићем под условом да се одрекне ЕУ и преоријентише на интеграцију са Русијом. Када бисмо ми били најјача странка ја бих одмах понудио Вучићу коалицију да он буде први потпредседник владе, министар спољних послова.
Шта је окосница Вашег економског програма? Имате ли пројекте који могу да поправе стање, рецимо, у пољопривреди?
— Што се тиче нашег економског програма, он је садржан у неколико основних тачака. Прва је ослонац на сопствене снаге, дакле, постоје природни ресурси Србије и постоје људски ресурси у српском народу који нам то омогућавају. Међутим, да би се то постигло треба заштити српско тржиште. Оно је потпуно отворено за робу из ЕУ бесцаринским увозом. Нама је угушена сва производња, поготову пољопривредна. Код нас сада доминира храна из ЕУ. Отварају се робне куће које ништа из Србије неће продавати. Дакле, морамо да заштитимо сопствено тржиште, вратимо царине на робу из ЕУ — како они нама обрачунавају, тако и ми њима. То би олакшало опоравак пољопривреде, а постепено и других грана.
Ми желимо да успоставимо ред у националној економији тако што ћемо средити државне финансије. Код нас, иако смо непрекидно у буџетском дефициту, финансирају се непотребне ствари. Рецимо, рад невладиних организација, 20 државних агенција које раде послове које треба да раде министарства. Постоји читав низ нивоа на којима се може уштедети. Забрана да државни органи купују нова аута, старих има напретек. Преузети јавна предузећа под пуну контролу — код нас се та предузећа понашају као Деда Мраз. Они одлучују хоће ли спонзорисати неке клубове, такмичења… Унутрашњих ресурса има и наша је основна парола: „Купујмо српско, купујмо српску робу да новац остаје у Србији, а страну робу само ако нема српске“. Посебно треба ограничити увоз хране, само нека јужна воћа, јер све остало можемо сами да производимо. Трећа тачка је ослањање на Русију, ми желимо пуну интеграцију са њима, од економске до војне. Желимо статус какав има Белорусија. То би нам у економској сфери пружило целокупно руско тржиште које може да прогута све што се произведе у Србији. Наша роба не заостаје за робом из ЕУ и ако нешто нема може се лако усавршити.
Да ли је могуће постићи мир у региону и да ли постоји заједнички интерес који би могао да доведе до тога?
— Не. То траје стотинама година и не може се решити преко ноћи. Прво, нема регионалне стабилности ако Хрватска припрема отимање леве обале Дунава у Бачкој позивајући се на старе аустријске катастарске књиге из којих се види да је 10. 000 хектара у саставу катастарских општина из Славоније, а кад је Аустрија регулисала у 19. веку ток Дунава те територије су остале на страни Бачке. Желе да нам отму Шаренградску аду. Ми са Хрватима не можемо да се помиримо док траје окупација Републике Српске Крајине. То је илузорно. Ови договори, међусобне посете, све је то илузорно и труло. Што се тиче БиХ, западне силе не одустају од утапања Републике Српске у унитарну Босну. То желе и Муслимани и Хрвати. Значи, не постоји подлога да се постигне трајно помирење.
Србија иде ка Западу, али је окренута и ка Русији, да ли може да се одрекне једне од те две стране?
— Ми немамо сада новца да финансирамо нашу одбрану, Американци до зуба наоружавају Хрвате, испоручују лансирне рампе за ракете земља–земља и борбене хеликоптере и ми зато желимо војни савез са Русијом. И тај војни савез нама гарантује безбедност, а са друге стране штеди нам огромна средства која треба издвајати за одбрану. Мање ћемо издвајати за одбрану ако смо у склопу војног савеза, него ван њега.
Да ли пут ка ЕУ за нас значи одрицање од Косова и улазак у НАТО?
— Ова два пакета Бриселског споразума значе огромно попуштање Албанцима на путу признања независности из Београда. А западне силе кажу: „Уопште не морате да признате Косово, само се сагласите да буде примљено у Уједињене нације и све је завршено“. Шта ће некоме наше признање? Ми бисмо прекинули преговоре и поставили два услова. Први, да се преговори наставе тек када се у потпуности испоштује Резолуција 1244 СБ, а то је да се до 1.000 српских војника и полиција врати на Косово, како је предвиђено. Ми ћемо то тражити и онда можемо даље. Друго, пошто Албанци у свим преговарачким процесима имају силне заштитнике Американце и ЕУ у будућим преговарачким процесима и ми би смо тражили да имамо велику силу заштитника. Да се Русија укључи у преговарачки процес на равноправној основи са западним силама. Ако остане напредњачка власт они ће сасвим сигурно постепено попуштати и на крају довести све у ситуацију да је сасвим логичан улазак у НАТО. Ми планирамо да то зауставимо. а то не можемо на овим изборим. али имаћемо нове, за годину или две. Немају они рецепт да изађу из економске кризе. То није у стању ни ДС који је томе кумовао. Једино странка која је за завођење реда у држави може да отпочне са извођењем из кризе, а то је СРС.
Да ли то значи да сте против војне неутралности Србије?
— Да. Против сам војне неутралности, јер то је једна илузија. То је немогуће спровести. Неутралност неке државе се успоставља компромисом великих сила. Тако је успостављена неутралност Финске, Аустрије, Швајцарске, а не нашом вољом: „Е, ми смо неутрални и сад нас као такве сви морате признати“. То говоре људи који немају појма о међународном јавном праву.
Зашто у Србији јача десничарски покрет? Да ли има левице у Србији?
— Нема у Србији деснице. Подела на десницу и левицу је одавно превазиђена. То је подела из 19. и прве половине 20. века и тада је била адекватна. Сад није. У социјалној политици ми радикали заступамо левичарске идеје, ми смо за социјалну правду, али у националном погледу смо чврсти националисти. Због нашег национализма, они кажу да смо десничари. Постоје многе странке које се тако декларишу, али ви сада можете да сагледавате ствари, и видите да су и ту умешани амерички прсти. Ако већ не могу да спрече стварање проруских странака и њихову делатност, Американци покушавају да се што више умешају. Они под контролом држе огромну бројност таквих странка, и то наравно парама, и то сада излази на видело. Па нема ни левице на исти начин као што нема ни деснице. Шта је то левица? Да ли ћемо звати левицом оне који су извршили највеће пљачке или да левицом називамо људе без морала? Бесмислена је та подела, нема више левице ни деснице. Постоје националисти, патриоте и русофили. И постоје евроунијати.
