Стојановић каже да такав преседан у понашању појединих земаља према културним добрима постоји откада је историје филма.
„Мислим да ово није добар потез. Та вест ме је затекла и изненадила, јер сам против свих забрана у било којем сегменту уметности, осим наравно оних које се односе на забрану подстицања расне и верске мржње. Верујем да је мудрије да не уводимо забране, него да пазимо шта производимо“, каже Стојановић.
Према његовим речима, постоји нешто што има карактер селективне забране, а то је да се забрањују сви визуелни сегменти, дакле не само филмови и серије, већ и видео–спотови.
Стојановић оцењује да је тај чин Кијева својеврсан облик одговора или политичког реваншизма због повратка Крима под окриље Русије и подсећа да је украјинска скупштина фебруара ове године такође изгласала забрану 25 руских филмова са војном тематиком.
„Постоји једно прилично конфузно поље разумевања овакве одлуке јер, какви год били украјински мотиви, страда уметност, страдају филмови и ствара се велико поље рестриктивности. То није начин, нарочито ако имамо у виду да је култура једна од ретких спона разумевања и повезивања међу народима“, каже Стојановић.
Председник Украјине Петро Порошенко потписао је допуну Закона о кинематографији, којом се у тој земљи забрањује приказивање руских филмова и ТВ серија и програма снимљених после 1. јануара 2014. године.
Та мера, саопштила је Врховна Рада, требало би да повећа степен заштите националне безбедности Украјине у информативној сфери, и представља допуну закона којим је могуће забранити приказивање руских филмова и серијала уколико имају „пропагандни карактер“.
