ГАЗ-69
Камион ГАЗ-69 био је један од најпопуларнијих теренских возила у Совјетском Савезу. Возило је првобитно производио „Горковски аутомобилски завод“ (ГАЗ) између 1953. и 1956. године, а затим је прављено у „Уљановски аутомобилском заводу“ (УАЗ) од 1956. до 1972. године.
Због своје издржљивости и одличних теренских квалитета, камион је такође коришћен као стандардни војни џип на читавом источном блоку, заједно са неколико његових савезника.
ГАЗ-13 „чајка“
„Чајка“ (галеб) вероватно је најлепши аутомобил икада направљен у Совјетском Савезу. ГАЗ-13 је био велики аутомобил луксузне класе, иако корак иза лимузине.
„Чајке“ су биле доступне само највишим званичницима совјетске владе и обични грађане нису могли да их купе. Једина прилика када су грађани могли да се провозају у „чајки“ било је током венчања, јер је Влада дозвољавала да се тај аутомобил изнајмљује грађанима за њихова венчања.
ЗАЗ „Запорожец“
Није све у Совјетском Савезу било велико, страшно и незграпно. Класа супермини аутомобила ЗАЗ „Запорожец“ производила се у украјинском „Запорошком аутомобилском заводу“ између 1958. и 1994. године. Дизајниран је као мали градски аутомобил са ваздушним хлађењем мотора на задњем седишту.
Мини-аутомобил је произведен на основу „Фијата 600“. Због приступачне цене, постао је „народни аутомобил“.
ГАЗ-24 „Волга“
Сваки совјетски човек, жена и дете желели су да се возе у „Волги“, јер је тај аутомобил био сан сваког совјетског грађанина и сматрао се симболом богатства, просперитета и високог статуса.
Упркос томе што су имали новца да купе „Волгу“, многи просечни совјетски грађани нису могли да возе свој сан, јер је након производње, вћина „Волга“ аутомобили слана у државне органе, такси компаније и извозили су се у иностранство.
„Москвич-412“
„Москвич-412“, породични аутомобил компактне класе, производио се између 1967. и 1997. године. Њега се многи сећају и данас. Аутомобил је имао хиљаду и по кубика, 72 коњске снаге и мотор са четири цилиндра.
Занимљиво, совјетски произвођачи нису могли да направе у истој класи бољи аутомобил од „Москвича-412“ све до 1980. Када је нови „Москвич-2141“ коначно развијен, то је у суштини био други аутомобил и ова два модела су тада произвођена и продавана раме уз раме.
Популарност коју је стекао „Москвич-412“ у иностранству била је и због успешног наступа на међународним ауто-тркама, у којима је совјетски аутомобил могао да претекне чак неколико возила произвођача „Астон Мартин“.
ВАЗ-2121 „Нива“
Године 1970, високи совјетски министар дао је аутомобилским произвођачима у земљи прилично тежак задатак — да дизајнирају теренско возило са погоном на четири точка, које је требало да буде удобно, за разлику од његових тешких, издржљивих и неудобних претходника. Четири године касније, инжењери из „Волжски аутомобилског завода“ (ВАЗ) изашли су са ВАЗ-2121 „ладом нивом“.
„Лада нива“ је било прво теренско возило које је имало јединствену конструкцију независног огибљења. Опруге, које се налазе на сваком од четири точка и независно огибљење омогућавају да се „нива“ вози по веома тешким условима на путу.
„Лада ниву“ производи до данас исти произвођач, иако под новим именом — „лада 4х4“.
ВАЗ-2101
Ваз-2101, мала лимузина, уведен је 1970. године и био је први производ „Волжски аутомобилског завода“ (ВАЗ).
Уз „москвича-412“, ВАЗ-2101, звани „копејка“, вероватно је најчешћи путнички аутомобил у Совјетском Савезу. Користећи оригиналну „копејку“, ВАЗ је касније развио читав низ класичних путничких возила класе лимузина.
„Копејка“ се извозила у иностранство, пре свега у земље совјетских савезника.
У 2000. години, руски аутомобилски часопис „За Рулем“ спровео је анкету међу више од 80.000 возача широм Русије, тражећи да се одлуче за „најбољи руски аутомобил 20. века“. Непотребно је рећи да је „копејка“ лако победила на такмичењу.
