Континентална хокејашка лига (КХЛ) је основана пре осам година, када су се удружила 24 тима из Русије и суседних држава, заменивши дотадашњу руску Суперлигу. Иако је у Суперлиги игран добар хокеј, ипак се мора рећи да зараде нису биле уносне, због чега су бољи играчи били „лак плен“ за америчку Националну хокејашку лигу, којој је седиште у Њујорку.
Пропагандна машина?
Неки тврде да је КХЛ измислио Путин лично. Наводно, председнику је недостајало енергично и традиционално напето хокејашко ривалство између Истока и Запада, а које потиче још из совјетског доба. Тада је хокеј на олимпијадама и светским првенствима био још један вид борбе суперсила, а публици широм света пружао је сјајну забаву.
Бивши председник КХЛ-а Александар Медведев је својевремено изјавио да је лига „Путиново дете“, с обзиром на то да његова није била само идеја, већ је и обезбедио и финансијску подршку. Путин се отворено залаже за ширење лиге изван Русије и сматра да би она требало да постане паневропска лига.
„Иако ширење лиге налази на отпор, Москва би могла претворити КХЛ у инструмент ’меке моћи‘, који ствара већу наклоност према Русији него што су то икад могли пропагандни канали попут РТ-а“, изјавио је Чарли Салонијус Пастернак, спољнополитички аналитичар у Финском институту за међународне послове.
Александар Кузмак, представник за медије руског националног хокејашког тима, за Спутњик каже да као што учешће Русије на европским такмичењима у фудбалу подиже популарност руских клубова у иностранству, тако и КХЛ служи истом циљу — популаризацији руског хокеја у Европи.
„Друга је ствар што руски хокеј у Европи ужива беспоговорно поштовање и његов је реноме надалеко познат. Овде се више ради о маркетингу, односно о продаји брендова. Када се у Европи појави ЦСК или Динамо сви знају за њих, али не знају за на пример Металург из града Магнитогорск или Ак Барс из Казања. Зато се овде ради најпре о подизању маркетиншке привлачности руских клубова кроз КХЛ“, додаје он.
Страхови или завист комшија и ривала
КХЛ је „инструмент пропаганде“ каже Томас Хеикила, фински хокејашки новинар, додајући да ће „власништво“ Русије над важним спортским институцијама на крају довести до већег политичког утицаја.
Алпо Руси, који је био спољнополитички саветник бившег председника Мартија Ахтисарија, сматра да „Финци воле хокеј на леду и да би многи желели да промовишу сарадњу са Русијом, али не на штету јединства ЕУ или националне безбедности, али, након Крима, нажалост, ништа више није лако“.
„Делатност КХЛ не носи друштвено-политички карактер. Узимајући у обзир међународни статус лиге и пријатељски карактер спорта, конкретно хокеја, функционисање КХЛ и њених клубова може само позитивно да утиче на развој и јачање контаката међу људима који учествују у раду континенталне лиге“, наводе из службе медије КХЛ-а за Радио Спутњик.
Речи поменутог финског новинара и политичара у вези су са чињеницом да је чувени фински тим Јокерит прешао из домаће лиге у КХЛ и тиме, како мисли Алпо Руси, ослабио националну лигу. Осим тога, широм Балтика постоји забринутост да ће тимови које Русија подржава бити искоришћени да промовисање политичких интереса Москве, а као аргумент користе чињеницу да КХЛ и даље активно регрутује нове тимове из западне Европе.
Ипак, Александар Кузмак сматра да се овде не ради о геополитичким страховима, већ о нечем сасвим другом.
„Рекао бих да постоји одређена доза зависти. Када је Јокерит престао да игра за локалну финску лигу и постао део КХЛ-а, то је изазвало бурне реакције, јер се ради о једном од најпопуларнијих клубова у Финској. То што овај клуб сада проводи више времена у Русији, изазива ту одређену љубомору. Али тиме што овај клуб сада има прилике да мери снаге са најбољим европским клубовима, на неки начин заправо нивелише ову ситуацију. Зато можемо рећи да овде ипак има више плусева него минуса“, каже Кузмак.
КХЛ као финансијска машина
Лигу као целину спонзоришу неке од највећих компанија у Русији, укључујући енергетског џина „Гаспром“. Међу осталим спонзорима је компанија за истраживање нафте и гаса „Еријел“ и снабдевач гаса „Севернефтегаспром“, у власништву „Гаспрома“, као и немачки „Винтерсхал“ и „ЕОН“. То што велике компаније подржавају КХЛ, трн је у оку многима. Служба за медије КХЛ пак не види ништа спорно у томе што лигу подржавају успешне и јаке компаније, напротив.
„КХЛ је, комерцијално гледано, привлачан и успешан пројекат. Иако у раду лиге као партнери учествују успешне међународне компаније, КХЛ је самодовољна и поптуно аутономна, а циљ нам је развој и популаризација хокеја на територији Русије и других земаља Евроазије“, наводи се у изјави за Радио Спутњик.
Континентална лига иначе редовно ангажује врхунске стране играче из водећих хокејашких нација, укључујући Канаду, Шведску, Финску, Чешку Републику и САД. Није чудно да инострани хокејаши радо играју у оквиру КХЛ-а с обзиром да просечна зарада износи 300.000 до 500.000 долара, а бонуси чак 75 одсто плате за добар учинак.
„Материјална страна медаље“ је на пример поново намамила неке од највећих руских звезда, укључујући лево крило Иљу Ковалчука, да 2013. из НХЛ пређе у редове КХЛ-а. У неким случајевима, цели тимови су прешли из своје лиге у КХЛ, укључујући Слован из Братиславе 2012. и Медвешчак Загреб годину касније.
На наводе да се овде стално ради о „отимању“ играча и редовном ривалству, медијска служба КХЛ каже да они немају намеру, нити им је задатак да конкуришу Националној хокејашкој лиги.
„Сарадња између две лиге постоји и реализује се на основу одредби ’Меморандума о разумевању‘, који садржи опште принципе поштовања уговора, обавезује стране да се придржавају правила која имају за циљ избегавање спорних ситуација при прелазу играча из једне лиге у другу и предвиђа размену информација о уговорним статусима хокејаша“, наводе из информативне службе.
Искуства из прве руке
Американац Тим Сестито, професионални хокејаш, воли Ригу, која је његов нови дом. Чак је и породицу довео у Летонију. Иако његов тим, Динамо Рига, члан КХЛ-а, није успео да се домогне плеј-офа ове сезоне, Сестито је добио дебелу надокнаду за услуге, а злонамерни кажу „захваљујући Кремљу“.
Сам Сестито пун је хвале и каже да се у КХЛ игра одличан хокеј.
„То је потпуно друга врста хокеја, није само да баце пак и јуре га као ми у Северној Америци. Овде има много више простора и времена за рад“, додаје он.
Алескандар Кузмак закључује да је заправо одлично то што Кремљ „оптужују“ да жели да отежа једнострано приказивање Русије.
„У конкретном случају, сматрам да би КХЛ требало и више да утиче на светски хокеј. У овом смислу сам вероватно конзервативан јер сматрам да би КХЛ, као најбогатија европска лига, требало да диктира своја правила европском хокеју. Ми бисмо требали да стварамо свој шампионат и своја правила полазећи од наших потреба, а не по правилима које поставља НХЛ. Другим речима, они би требало да се прилагођавају нама, а не ми њима. У том смислу да КХЛ се може сматрати инструментом ’меке силе‘. И добро је док је тако“, закључује Кузмак.
Рецимо и то да ће 80. по реду такмичење за титулу светског првака у хокеју на леду организовано под окриљем Светске хокејашке федерације, бити одржано од 6. до 22. маја 2016. у Русији. Утакмице ће се играти у Спортском центру „Јубилејни“ у Санкт Петербургу, дворани капацитета 7.000 седећих места, као и у ВТБ леденој дворани у Москви, капацитета до 12.100 места.
То је 7. пут да је Русија домаћин светских првенстава у хокеју на леду. На такмичење се након шест година враћа репрезентација Мађарске, као и репрезентација Казахстана након једногодишње паузе. Титулу светског првака освојену годину дана раније у Чешкој браниће репрезентација Канаде.
