Јосип Јошка Броз, Београд, пензионер, година 69 — поново ће одлучивати о судбини Срба. Ако коначни резултати парламентарних избора покажу да нема превише одступања од прелиминарних, Социјалистичка партија Србије ће освојити 11 одсто гласова, што би требало да је око 30 посланичких места у новом сазиву српског парламента. Буде ли тако, поменути унук неупоредиво познатијег деде истог имена и презимена ући ће у те скупштинске клупе јер је на 28. месту на републичкој листи социјалиста.
Колики је корен из корена
Парламент је — ма колико деценијама деградиран и ма колико је његова моћ исто толико година нехатно или намерно умањивана — законодавно тело и најважнији орган власти у демократији. Њему одговара влада, он даје последњу реч о законима, судијама, члановима регулаторних тела… А Јошка Броз ће бити један од 250 оних чији ће глас бити важан.
Спутњик је већ писао о умећу лидера социјалиста Ивице Дачића да хода између кишних капи, његовој муци током изборне кампање која је унапред била оивичена немогућношћу слања праве поруке бирачима јер су им и ноге и руке биле везане садашњом коалицијом и жељом да у њој буду и после избора.
У таквој слагалици чињења могућег поменули смо и повратак старим гласачима СПС-а, али и оним још старијим који памте Брозово време „кад се живело никад боље“. А и да се није живело толико добро како се препричава, лоше (егзистенцијално и друштвено) стање утиче на човека да заборави оно (што је било) давно лоше.
У таквој ситуацији, Јосип унук је својим учешћем на листи, присуством на митинзима, али још више као симбол повратка СПС-a корену свог корена и мамац за све који би радо „да се Тиле врати“ — свакако помогао Дачићевој партији.
Фактор Јошка
А шта ће (у парламенту) урадити Србима? Хоће ли им, или је боље питање, може ли им помоћи? Или ће пак његово присуство у скупштинским клупама бити ново замајавање дела маса у Србији утопистичком нарацијом да ће поново бити јефтиних кредита, скупих и дугих летовања, плате која неће морати да буде растезана и која још више неће морати да буде зарађена?
Пре свега би ваљало да одговоримо на питање — ко је Јошка? Шта он осим формалне сличности (именом и презименом) и бројем бракова, има заједничко са својим дедом?
Јосип јуниор је (био) председник Комунистичке партије (или је то још). Међутим, колико је он стварно Јосип Броз старији, толико је и Комунистичка партија она некадашња Комунистичка партија. Јошка је, наиме, човек чије је име светски бренд, али он није бренд. Зато је у ранијим кампањама (а имао их је подоста) обилато користио лик свог деде чак и за плакате.
Но, све то је имало слабе вајде зато што су једине копије које су у Србији имале добру прођу код људи биле фармерице из Новог Пазара. Све остало „ис“ или „пре“ копирано не пролази онако како би „продавац“ желео. Поготову бледе копије као што је Јошка.
Од човека који је одрастао, и то у кући, једног од највећих политичара 20. века очекивана је неупоредиво плоднија каријера. У дипломи му пише инжењер шумарства, а политичка каријера, односно број партија које је основао, био у њима председник или потпредседник, и варијације на термин „комунистичка“ у њима, представљају праву чудну шуму. Међутим, вегетације није било, уласка у парламент такође није било, па је Јошка само вегетирао.
Вегетација као импликација
Хоће ли онда и у Скупштини вегетирати? Можда, али то може да — ма колико апсурдно било — донесе резултат. Чини се да постоји могућност да Јошка „под старост“ направи идентитет.
Наиме, управо завршени парламентарни избори су — према свим показатељима и пре и током кампање — били предворје за председничке изборе следеће године. А кад смо већ навикли на ове честе парламентарне, има оних који би се чак и кладили да ће бити и гласања за посланике опет. У таквој ситуацији Ивици Дачићу требаће што шири загрљај гласача, како у случају председничких на којима ће се вероватно кандидовати, тако и у случају евентуално поново скупштинских.
Тада ће улога Јошке Броза бити важна. Ако не због Јошке као Јошке, а оно због његовог имена и презимена и вредности коју код поприличног корпуса гласача тај бренд и даље носи.
А Срби и Броз? „Не бојте се браћо, добро бити неће“, кажу да је ономад једном приликом саопштио Никола Пашић. Можда би и могли да се сагласимо да неће бити добро, али неће бити ни лоше. Са оног „пута“ смо већ скренули.
