Према Бушатлијиним речима, Обама неће успети да наговори лидере ЕУ да окончају преговоре око ТТИП-а до краја године, када му истиче последњи председнички мандат, а највећи отпор томе, каже Бушатлија, пружа Немачка.
„Од уједињења, Немачка је постала највећи играч у Европи и почела се отворено супротстављати америчким идејама, не само у области сарадње САД и ЕУ, него и у функционисању НАТО-а. Немачка тражи много више респекта и уважавања њеног положаја, и историјског и моменталног, а Американци то одбијају“, каже Бушатлија.
Обама је прво отишао у Британију, како би Британце убедио да остану у ЕУ, јер Британија изван Уније Америци ништа не значи, објашњава Бушатлија. Потом се упутио у Немачку како би убрзао процес преговора око ТТИП-а. Тај посао ће Обама тешко завршити, каже Бушатлија.
Преговори око ТТИП-а безуспешно трају већ дуже време и не дају резултате зато што су захтеви ЕУ да се безбедност хране прилагоди европским принципима Американцима неприхватљиви, тврди Бушатлија.
„Американци себи траже ново тржиште и чини ми се да се њихова глобалистичка политика, захваљујући одбијању Трећег света да пристаје на уцене, своди на то да Америка покушава да мајоризира Европу, своје најближе сараднике“, објашњава он.
План „регулаторне конвергенције“ ТТИП настоји да приближи ЕУ стандарде о безбедности хране и заштити животне средине онима који важе у САД. Међутим, америчка правила су много мање рестриктивнија од европских. Око 70 одсто хране која се продаје у америчким супермаркетима садржи генетски модификоване састојке, за разлику од ЕУ, где је употреба генетски модификованих производа практично забрањена.
САД такође има лабавију политику према употреби пестицида и хормона раста код животиња за људску исхрану. Амерички фармери у неколико наврата покушали су да укину ограничења ЕУ кроз Светску трговинску организацију и постоји оправдана бојазан да ће то покушати да ураде кроз ТТИП.
Слично је и са прописима о заштити животне средине. Док у ЕУ компаније морају да докажу да супстанце које користе нису токсичне, у САД је обрнуто — ниједна супстанца не сматра се токсичном док се не докаже супротно. Као резултат тога, у ЕУ је забрањено коришћење 1.200 супстанци, док је у САД забрањено свега 12.
