Ни три дана од завршетка ванредних парламентарних избора прашина око изборних резултата никако да се слегне. Коалиције Двери–ДСС и СДС–ЛДП–ЛСВ у захтеву напредњака за поновно пребројавање гласова виде покушај победничке странке да их „гурне испод цензуса“, док лидер радикала Војислав Шешељ оптужује америчку Амбасаду да се умешала у изборни процес, вршећи притисак на РИК како би странке које су остале на ивици цензуса ушле у парламент.
Професор статистике Срђан Богосављевић, међутим, каже да не верује да би се стране амбасаде упуштале у такве врсте притиска. Он је у изјави за Радио Спутњик објаснио да му је нелогично да се стране дипломате уопште тиме баве. С друге стране, каже он, РИК је једна од институција која већ јако дуго ради на исти начин, са истим правилима, и то прилично стабилно и добро.
„Они никада нису били брзи — никада пре четвртка-петка нису имали оволико резултата колико су сада имали већ у уторак. Ово је било њихово до сад најбрже пребројавање, а кад имате две странке које се налазе на ивици цензуса, а једна га прелази за неколико десетина гласова, онда наравно да ће испасти проблем ако имате 164 бирачка места непребројана“, објашњава Богосављевић.
То, међутим, није ништа необично, каже наш познати статистичар и додаје да је и раније, готово увек, и након последњег рока за предају изборних резултата остајао један број бирачких места на којем је било грешака које су се могле исправити.
„То су грешке у смислу сабирања — нешто се сабере погрешно, али се онда поново провере записници, и то се исправи. Такође је увек био и један број бирачких места где се нелогичности не открију, као и један број бирачких места где се улажу жалбе. Уколико се жалбе покажу као релевантне, гласање би се ту понављало, а тамо где збир није логички могао је да се исправи. Ако нико није уложио жалбу, та места су се искључивала из бројања“, каже Богосављевић.
Он напомиње да је увек тако било, и да такав приступ налажу прописи и правила РИК-а. Напомиње и да не види ништа спорно у ономе што РИК ради.
„Листа Двери–ДСС налази се апсолутно на самој граници цензуса и десетак гласова горе-доле може да их избаци или убаци у парламент. Ранијих година то није био случај, исправке које су се појављивале у десетинама гласова нису утицале на број посланика. Сада могу да утичу и то веома много, зато влада оволика нервоза“, објашњава Богосављевић.
Он додаје и да Републичка изборна комисија обавља изузетно комплексан посао.
„Двадесет листа је учествовало на изборима, гомила људи потписује те записнике и наравно да је могуће да се некада направе и неке нелогичне грешке — на пример, да збир гласова по листама не одговара тоталу, да се погрешно саберу… То се дешава, али се и поправља“, напомиње Богосављевић.
Он је за Радио Спутњик објаснио и технику изборног процеса — каже да се гласови пребројавају на лицу места, записници се потписују, а потом се на два начина уносе како не би дошло до грешке. Ако између та два уноса постоје разлике, гледа се шта је исправно а шта не, и одмах се поправља.
„Свако бројање је оверено потписом свих странака — и оних које су се жалиле, и оних које нису. Када нема потписа, а када се неко жали, тада РИК проверава да ли је жалба оправдана. Уколико јесте, таква гласачка места се понављају. Дакле, само уколико има жалбе — ако је нема, онда нема никаквог разлога да се гласање понови на неком изборном месту“, каже Срђан Богосављевић на крају разговора за Радио Спутњик.
Подсетимо, Републичка изборна комисија је у среду увече, након истека рока за приговоре, донела одлуку да се због неправилности избори понове на укупно 15 бирачких места у Србији.
