Политички аналитичар и писац Тарик Гунерсел рекао је за Спутњик да је тренутна ситуација у његовој земљи „алармантна“ и да би исламизација устава земље могла да доведе до грађанског рата.
„Дошли смо до тренутка када бисмо могли да се нађемо у грађанском рату између секулариста и исламских фундаменталиста“, рекао је Гунерсел.
Према овом аналитичару, последња статистика прилично обесхрабрује. Пре четири године 12 одсто становништва подржавало је идеју увођења шеријата, док је данас тај проценат порастао на 16.
Гунерсел наглашава да би верски устав могао да угрози основне слободе и повећа насиље у земљи.
„Не смемо да заборавимо да је један број исламиста спреман да узме оружје у руке и да нема поштовање према људским правима“.
У понедељак је председник турског парламента Исмаил Кахраман рекао да претежно муслиманска земља мора да има верски устав. Међутим, шеф посланичке комисије за устав Мустафа Сентоп оповргао је ову изјаву рекавши да није одржана никаква расправа о укидању секуларизма.
„Не можемо да прихватимо исламизацију земље. Настаће грађански рат“, рекао је Гунерсел.
Он наводи да већина становника припада умереним муслиманима и углавном секуларним.
Проблем је што они који не желе насиље не знају како да зауставе ову агресију, наглашава Гунерсел.
Први турски устав усвојен је 1921. под утицајем првог председника Републике Турске Мустафе Кемала Ататурка, који је укинуо султанат и усвојио принципе секуларизације и модернизације.
Устав је измењен 1924. и касније 1961, пре него што је усвојен актуелни устав из 1982.
Међу својим основним принципима устав из 1982. потврђује Турску као секуларну, демократску државу и републику. Четврти члан устава забрањује измене ових основних принципа.
