Шта доноси споразум о трговини о којем Вашингтон и Брисел преговарају од јула 2013. године? Ко губи, а ко добија? Да ли је ТТИП заправо осмишљен како би се умањио утицај Европе на међународној сцени? Како би такозвани „економски НАТО“ утицао на међународну трговину? Како се ТТИП одражава на Србију?
Наши гости су уредница економског часописа „Балкан магазин“ Јелица Путниковић, економиста Данијел Цвијетићанин и аналитичар Слободан Рељић.
— Јелица Путниковић: У социјализму професори универзитета нису морали да тезгаре, да раде два посла и у својој пензији су живели достојанствено… Чак је и немачки вицеканцелар Зигмунд Габријел рекао да споразум ТТИП у позадини има назнаку: „Купујмо америчку робу“.
— Данијел Цвијетићанин: Слободно тржиште је трка за монопол и питање је ко ће први да стигне на циљ…
— Слободан Рељић: Американци хоће слободно тржиште (у Европи) по својим правилима.
— Јелица Путниковић: Американци инсистирају да Европска унија пристане на увоз ГМО хране… Нису све земље у ЕУ спремне да одлуку о потписивању ТТИП споразума препусте Немачкој…
— Слободан Рељић: Ја стално губим када велике корпорације добијају… Једини циљ корпоративног капитала је да униште и оно мало индустрије што је остало у малим земљама… Овим споразумом грађанима се нуди беда и зато он неће проћи…
— Данијел Цвијетићанин: За велике немачке и америчке финансијске корпорације биће велике користи од ТТИП споразума.
— Јелица Путниковић: Страшно је што се људи из сенке договарају око склапању оваквих трговинских и економских споразума који им омогућавају да владају нама и без оружја и без ратова.
— Слободан Рељић: Разговор о ТТИП није разговор две равноправне стране. Америка не гледа Европску унију као равноправног партнера… Ангела Меркел је наследник једног Бизмарка, а Американци њу гледају као председника једне месне заједнице… Европски политички системи су колонијалне демократије као Србија. Не заборавите да је Немачка окупирана земља, тамо се налазе бројне америчке трупе.
— Данијел Цвијетићанин: Споразум ТТИП је тајан, јер је за неке штетан, а за неке користан… Биће штетан и за неке у Америци и у Европи, као што ће бити и користан и за неке у Америци и за неке у Европи… Споразум ТИПП је усмерен на блокирање тржишта у Русији и Кини, ради смањивања њиховог утицаја у свету.
Где су данас радничка права?
Ове среде у емисији „Свет са Спутњиком“ говоримо о положају радника у 21. веку. Да ли су радничка права прошлост или се вреди за њих борити?
Колико грађана Србије би ове године могло да остане без посла? Шта чека оне који остану на платном списку и да ли ће се овог 1. маја радници борити за своја права или ће роштиљати у природи?
Одговарамо и на питања која је функција синдиката и да ли је та форма удруживања превазиђена, као и то колико су радници спремни да трпе да би задржали радно место.
О томе разговарамо са Дарком Маринковићем, социологом, Драганом Марјановићем, генералним секретаром Конфедерације слободних синдиката, и Вуком Вуковићем, из колектива Герусија, који се бави лево оријентисаним теоријским, политичким и активистичким радом.
— Дарко Маринковић: Два одсто светске популације држи 80 одсто светског богатства у својим рукама.
— Дарко Маринковић: Држава не треба да помаже синдикате, они морају да буду независни од државе и од послодаваца… Држава је увек била ближа послодавцима, него радницима, јер је са увек лакше постићи договор и пронаћи интерес са онима који имају новац, него са онима који имају „само“ својих десет прстију на рукама.
— Драган Марјановић: Има и добрих примера где смо у приватним фирмама успели да формирамо добре синдикате.
— Дарко Маринковић: Људи су и данас боре за своја права, и појединачно и организовано, али је наш синдикални покрет слаб. Појединачно, у малим групама, преко радикалних акција, не може много да се постигне за права радника.
— Вук Вуковић: У фирмама у којима немате синдикат радници лако лете са посла, а у онима у којима постоје синдикати ипак имате какву такву борбу за њихова права… Видимо да се осмочасовно радно време више не поштује и да је сада нормално да се ради десет, дванаест сати.
— Драган Марјановић: Време испред нас ће бити све горе и горе по синдикате и раднике.
— Вук Вуковић: На политичкој сцени Србије немате озбиљну партију која се бави радничким правима.
— Драган Марјановић: Изгледа да се у Србији није пробудио онај борбени раднички дух и навикли смо да прихватамо ствари онима какве јесу, па чак и када су на штету радничке класе… Наши радници нису свесни да је дошло до промене друштвеног поретка и појаве капитализма.
Хвала вам што нас слушате и читате!
