Ове речи изговорио је у уторак председник турског парламента Исмаил Кахраман – члан владајуће Партије правде и развоја (АКП), чији је председник Ердоган. Иако су челници АКП-а ту изјаву већ данас демантовали, реакција народа уследила је истог часа, а испред парламента окупило се више од сто демонстраната који су узвикивали пароле „Турска ће остати секуларна!“.
Турска полиција је, као и у сличним досадашњим ситуацијама, реаговала веома брутално бацањем сузавца и спречавањем демонстраната да дају изјаве новинарима, али противници ове иницијативе су већ најавили да ће сличне акције организовати и у другим градовима широм земље.
Убрзо се огласио и сам премијер Ахмет Давутоглу, који је обећао да ће секуларизам бити заступљен у новом уставу као принцип који гарантује слободу вероисповести грађанима и који обезбеђује подједнак однос државе према свим верским групама.
Иако ово изгледа као опипавање терена од стране турског руководства, тамошња елита сматра да је ситуација у тој земљи алармантна и да би исламизација устава могла да доведе до грађанског рата.
Турски политички аналитичар и писац Тарик Гунерсел у интервјуу за Спутњик каже да су исламистички фундаменталисти деценијама покушавали да промене ситуацију. Према његовим речима, алармантан податак је да је пре четири године увођење шеријатског закона подржавало 12 одсто укупних турских бирача, док је тај број данас порастао на 16 процената.
„Четири одсто за четири године је веома забрињавајућ податак. Не треба заборавити да је један број тих људи спреман да узме оружје у своје руке и да нема поштовање према људским животима. Исламистички фундаменталисти отворено говоре да нису заинтересовани за демократију и људска права, већ да је то западна креација. То је озбиљна ствар. Иако се наш премијер веома брзо огласио рекавши да то није агенда већ тактика, оваква ствар би могла да проузрокује велики грађански рат између секулариста и исламских фундаменталиста“, каже он.
И професор Милан Пашански из Форума за међународни тероризам и националну безбедност је сличног мишљења, иако сматра да је сам термин „грађански рат“ прејака процена. Према његовом мишљењу, то би условило поделе које би иницирале насиље у неким деловима друштва, посебно у оним где се додирују радикални елементи са умереним, јер у позадини свих тих политичких подела увек стоје и економски интереси.
„Свака политичка врхушка покушава да задржи политичке и економске монополе. Иста је ствар и у Турској, као и у, рецимо Нигерији, или пак у Европи. У Турској то значи да они који теже да сруше актуелни политички систем настоје да за савезнике узму исламистичке фундаменталисте, који ће свакако ту могућност искористити да, у земљи у којој постоје симпатије за њихову идеологију, створе простор за њихово деловање. То ће почети од политичких притисака са елементима репресије, што би могло да доведе и до одређених оружаних сукоба“, истиче он.
Пашански сматра да је ово заправо један пробни балон, како би се уценио Запад да би могао да изгуби једну енклаву између хришћанства и исламског фундаментализма. То је иницирано једном брзоплетом конфронтацијом обарањем руског авиона, након чега је уследила бледуњава подршка НАТО-а, а затим и неуспело ценкање са ЕУ око избеглица. То је пољуљало позицију тренутне владајуће врхушке, а претње враћањем исламиста на сцену је тестирање спремности Запада да пружи Турској подршку, како материјалну тако и војну, истиче он.
„У случају да та подршка изостане, турско руководство ће, које и даље гаји империјалистичке ставове, највероватније бити приморано да учини уступак екстремним исламистима, што на дуге стазе неће ништа добро донети, будући да тај фундаменталистички део већ пружа уточиште терористима, па чак и материјалну подршку. Поред тога, систем безбедности Турске је веома порозан јер је избушен припадницима фундаменталиста и не може да заштити Турску на дуже стазе“, упозорава Пашански.
Он је мишљења да је актуелна власт превазиђена, те да турско руководство тражи овим путем излаз из незавидне ситуације јер се плаши резултата наредних избора. Истовремено, све би то могло да има велике последице по целокупан муслимански свет, па и по Балкан, односно свуда где пролази такозвана зелена трансверзала.
„Међутим, то се све може прекинути променом руководства и довођењем нових људи који ће имати резолутан став да се то мора у корену сасећи. Уколико они дођу на власти и добију безбедносну, материјалну и војну подршку Запада, то се може сузбити и тај тренд прекинути. Међутим, ако та подршка изостане и ако се Вашингтон превише буде бавио унутрашњим питањима због предстојећих избора, онда је сваки сценарио могућ. А ако се на све то дода и нетрпељивост између шиита и сунита, овакав сплет догађаја могао да резултира једним од највећих жаришта конфронтације у свету“, закључује Пашански.
