Многе државе ЕУ су дуго времена повезивале укидање санкција са испуњавањем Минског споразума. Они су временом схватали да тачке овог документа треба да испуњава и Украјина и да притисак на власти земље треба повећавати.
Према речима дипломатског извора, атмосфера у Европи се мења. На пример, Италија је већ дала на знање да аутоматског продужење санкција Русији у јуну неће бити — „питање ће бити тема разговора“. За укидање санкција, осим ње, залажу се и Француска, Немачка и Аустрија.
На пример, 21. априла је објављено да би у Националној скупштини Француске могло бити организовано гласање о укидању санкција Русији. У уторак, 26. априла, први заменик шефа дипломатије Грчке Никос Ксидакис изјавио је да је његова земља против продужења санкција Русији и да се залаже за дискусију о овом питању у Европској унији.
У САД ће ускоро бити одржани председнички избори. Барак Обама одлази и зато, сматра извор, санкције треба укинути одмах „не чекајући наредног председника САД“.
Ако већина земаља ЕУ ипак подржи продужетак санкција, Грчка неће стављати вето већ ће се постарати да то уради другим путем. На пример, за време дискусије о придруживању Македоније НАТО-у, Атина је створила такву атмосферу на самиту да је питање било скинуто.
Грчка такође планира да то уради и овај пут.
Председник САД Барак Обама је 6. марта 2014. године потписао указ који је био камен темељац увођења санкција правним и физичким лицима у Русији који „прете суверенитету и територијалном интегритету Украјине“, док се 17. марта њима придружила и ЕУ.
„Чекамо да видимо каква ће бити клима, какав дух на самиту, како ће изаћи друге земље“, навео је дипломата.
Четвртог марта 2015. године Обама је потписао указ о продужавању санкција, „због политике Русије према Украјини“.
Русија је одговорила на санкције забраном увоза прехрамбених производа из Америке и низа земаља ЕУ.
