Нуландова, која се својевремено прославила дељењем колачића на Евромајдану, у Кијев је допутовала 25. априла из Хановера, где је пратила америчког председника Барака Обаму на његовој европској турнеји.
Током вишедневне посете састала се, махом иза затворених врата, са врхом украјинске власти, па и са посланицима парламентарних фракција Раде, од којих је јавност и сазнала детаље разговора. Америчка званичница пренела им је, наводно, оно што Вашингтон не моли Кијев, него тражи од њега.
Истакла је да Стејт департмент инсистира на томе да Украјина унесе измене у Устав, са „посебним статусом“ за области Доњецка и Луганска, као и да на тим територијама спроведе изборе у најскорије време и обезбеди амнестију за учеснике оружаних сукоба. Како је написала Викторија Војцицка, представница фракције партије Самопомоћ, Нуландова је рекла да је Минске споразуме неопходно спровести до краја године и да немају алтернативу. Премда је „Минск“ лош, Украјина као држава је на њега пристала, рекла им је она.
Нуландова је указала украјинским парламентарцима и на следеће: ако Украјина покаже добру вољу у спровођењу Минских споразума и донесе закон о изборима у мају, тада ће у јуну санкције (Русији) бити продужене до јануара 2017. Избори у Донбасу би пак требало да буду одржани већ у јулу, а тешко наоружање нико неће повлачити, него ће га надгледати специјална мисија ОЕБС-а.
Војцицкој није било право што поруке Нуландове, како је навела, сведоче о томе да се укидање санкција не везује за Крим, а да ће контролу над границом Украјини предати тек после усвајања закона и избора у Донбасу.
„Давање посебног статуса окупираним територијама и одржавање избора на њима биће фактички капитулација", написала је Војцицка. Сада реч има Рада, без њеног гласања и одлука никакве планове неће спровести ни (председник Петро) Порошенко, ни страни партнери, написао је на Фејсбуку бивши министар одбране Украјине и лидер Грађанске позиције Анатолиј Гриценко. Иако је Нуландова касније рекла да речи Војцицке" нису биле сасвим тачне", јер рецимо нису прецизирани никакви конкретни датуми одржавања избора, истакла је да је за одржавање избора неопходно обезбедити мирне услове да би ОЕБС имао одговарајући доступ.
Међутим, како пишу украјински медији, гласови за подршку захтевима Нуландове већ су обезбеђени јер су, осим Опозиционог блока, „да“ рекле све водеће украјинске партије — Блок Петра Порошенка, Народни фронт Арсенија Јацењука и Радикална партија Олега Љашка. Само је Баткившчина Јулије Тимошенко остала у опрезној опозицији. Нуландова је, наиме, наговестила да ће нова транша од ММФ-а на коју тако рачунају у Кијеву бити могућа тек након спровођења политичког дела Минских споразума. Чиме се може објаснити притисак Вашингтона на Кијев?
Да ли тиме САД желе да покажу Европљанима, који су све незадовољнији антируским санкцијама али и ситуацијом у Украјини, да је процес решавања у току, али и да пруже могућност за почетак процедуре укидања тих санкција. Јер Вашингтон не може бесконачно да тражи продужење тих мера од Европљана који оправдано питају зашто кијевске власти, штићеници Американаца, не желе да спроведу оно што су потписале. Ипак, има и другачијих мишљења. Кијевски политиколог Михаил Погребински сматра да резултат посете Нуладове Кијеву може бити нови покушај обмањивања Донбаса и Русије путем имитације спровођења Минских споразума.
По његовом мишљењу, Нуландова је вршила притисак на кијевске власти да би добила неки симболичан резултат везан за Украјину, који би могла да предочи као успех одлазеће америчке администрације. Рецимо, могла би да каже да је Украјина извршила свој део обавеза, а то што процес није окончан кривица је сепаратиста и Москве, каже Погребински.
„Пристали смо на Минске споразуме, тражили и добили од Украјине све то. Од Москве не можемо, али то није наша кривица, зато санкције треба продужити“, објашњава политиколог овакав начин размишљања.
