Да погледамо скривене могућности овог борбеног возила које је добило име по свом главном конструктору Владимиру Поткину.
Тенк Т-90 је трећа генерација руског борбеног тенка који је ушао у употребу 1993. године. Овај тенк је умерена варијанта тенка Т-72Б и има многе одлике које се могу наћи на Т-80У.
Овај тенк потиче из програма совјетске епохе који је био усмерен на развој јединствене замене за серије Т-64, Т-72 и Т-80 главних борбених тенкова. Платформа Т-72 одабрана је за основу нове генерације тенкова због своје рентабилности, једноставности и квалитета покретљивости.
Тенк Т-90 задржао је изглед прототипа Т-72: спреда се налази контролни одељак, а у средини борбени део. Тело и купола остали су готово непромењени, али са важним побољшањем — горњи фронтални део калупа куполе добио је уграђену динамичку заштиту од седам блокова и једног контејнера. Још 20 заштитних јединица смештено је на крову куполе.
Т-90А има нови мотор и куполу и опремљен је термовизијским системом. Његов мотор има 1000 КС на 2000 обртаја у минути. Тенк је опремљен трећом генерацијом активног наоружања способног да издржи напад противтенковских ракета калибра 120мм М829A2 и ДM43A1, које су конструисане за тенкове „Абрамс“ М1А1 и „Леопард-2“.
Главно оружје тенка је топ калибра 125мм глатке цеви типа 2А46М-2. Муниција укључује четири типа ракета.
Такође може да користи и противтенковске наводеће ракете „Рефлекс“ и „Кобра“. Висина тенка омогућава му да гађа хеликоптере.
Као и остали савремени руски тенкови, Т-90 има аутоматски пуњач граната који искључује потребу за ручним пуњењем и смањује број чланова посаде на три (командир, нишанџија и возач).
„Владимир“ је одабран да штити руску ваздушну базу у Сирији и идеалан је за одбрану стационарних објеката у пустињским условима.
