На задатке владу ће врло брзо, вероватно већ у јуну, да подсети мисија Међународног монетарног фонда (ММФ) када опет дође у Србију.
Разговори поводом четврте ревизије трогодишњег аранжмана из предострожности, вредног 1,2 милијарде евра, започети у фебруару, биће, како је договорено, настављени по формирању нове владе. Нови-стари премијер Александар Вучић каже да ће то бити у јуну.
„Већ наредних дана ћемо још жешће наставити да радимо све што смо почели“, поручио је Вучић после још једне убедљиве изборне победе.
На питање које ће бити прве мере владе, он је рекао да „морамо бити спремни за долазак мисије ММФ-а и Светске банке почетком јуна“.
Који су задаци нове владе, ММФ је предочио у фебруару. Тада је шеф његове мисије, Џејмс Руф, указао на и даље висок јавни дуг и кашњење у реформи јавног сектора.
Јавни дуг би, како је указано, у овој и наредној години требало да буде умањен по 0,75 одсто бруто друштвеног производа (БДП).
Реструктурирање државних предузећа, укључујући и она јавна, и даље представља тежак изазов. Година 2016. је кључна за реформу ЕПС-а, „Србијагаса“ и „Железница Србије“ и нова влада ће морати брзо да уђе у реализацију планова њиховог реструктурирања, био је јасан Руф.
Напредак у решавању питања неких од стратешких државних предузећа која су обухваћена програмом је постигнут, констатовао је тада ММФ, али и указао да преостаје одређени број тешких случајева, које треба решавати тако да се фискални ризици сведу на најмању меру.
Са чим ћемо пред ММФ
У међувремену је решено питање смедеревске „Железаре“, коју је купила кинеска компанија „Хестил“. Направљени су први кораци кад је реч о реформама унутар ЕПС-а, „Железница Србије“, „Србијагаса“.
Буџетски дефицит се држи под контролом пошто је у 2015. години износио 3,7 процената БДП-а, и био је на најнижем нивоу од 2008. године.
У међувремену, према најновијој пројекцији привредних кретања, објављеној у априлу, ММФ је предвидео да ће раст БДП-а Србије на крају године бити 1,8 одсто. Премијер Вучић очекује и цела два процента.
До позитивног привредног раста дошло је делом захваљујући знатном повећању страних инвестиција, констатовао је ММФ. Ваљда отварање нових фирми није стало са завршетком предизборне кампање.
Инфлација задржана на ниском и стабилном нивоу, добар је начин да се заштити реална вредност плата и пензија, каже ММФ, очекујући од владе да се ови позитивни макроекономски трендови наставе и у 2016. години.
А шта кажу домаћи стручњаци? Сви одреда у изјавама по завршетку избора мање-више понављају оцене ММФ-а.
Тако председник Фискалног савета Павле Петровић новој влади поручује да мора да убрза реформе, пре свега рационализацију јавног сектора и приватизацију, али и да не би требало да повећава плате и пензије.
„Избори су расписани, колико разумемо, с намером да се добије нови мандат да се спроведу реформе и фискална консолидација. И сада је добијен нови мандат за то. Оно што ми очекујемо јесте да ће реформе снажно кренути, а то се пре свега односи на реформе јавних предузећа“, рекао је Петровић.
Он је подсетио да у овој години треба предузети болне мере у велики јавним предузећима, али и оним држаним која су у реструктурирању или чекају приватизацију уз отпуштања запослених. Нека од ових других, каква су РТБ Бор, „Азотара“, „Петрохемија“, али и „Симпо“, „Ласта“… можда чека и стечај, јер понуда за приватизацију још није било.
Он сматра да нам остају још две године смањивања дефицита, а главне мере, плате и пензије су исцрпљене.
Нереалним је оценио да из државне управе за три године оде око 75.000 људи, већ максимално 35.000. Потребно је даље праћење плата запослених у држави, јер је то следећа мера која држи дефицит под контролом, и онда видети да ли је могуће наћи додатне уштеде.
По оцени члана Фискалног савета Владимира Вучковића, кад дође ММФ у јуну, најважнији ће бити пресек стања када је у питању смањивање државног апарата.
Он је подсетио да јавни сектор чине и здравство, образовање, војска и полиција, што су осетљиве области где пажљиво треба анализирати шта је вишак.
Приликом утврђивања потребног броја оних који ће остати без посла гледа се маса зарада, а рачунице сада показују да је то отприлике око 24.000 људи у овој години, објанио је Вучковић.
Како рече председник Фискалног савета, ако су избори расписани да би се добио мандат за реформе, „велике и тешке, политичке и економске реформе су пред нама“.
За члана економског савета СНС-а Миленка Џелетовића то очигледно није спорно.
„Ниједна мера се неће избећи због политичких калкулација. Што дуже будемо гурали проблеме под тепих, то ће они касније бити већи“, поручио је он.
Дакле, што би народ рекао, ко преживи, причаће.
