Пре него што је васкршња литургија почела, у Храм Христа Спаситеља је специјалним авионом из Јерусалима довезен Благодатни огањ запаљен у Храму Гроба Господњег у Јерусалиму.
„Примите овај огањ као дар божанске милости, принесите њега у своје домове“, рекао је патријарх, а затим је председник Управног одбора добротворног фонда Андреја Првозваног Владимир Јакуњин предао огањ представнику Руске православне цркве.
Неколико минута након што је у стигао свети огањ, а светлост свећа весело затреперила у цркви уз радосне звуке звона, сви су, за свештенством одевеним у беле одоре, кренули у крсни ход око храма, а затим су се зауставили испред затворених врата храма, што симболично означава затворен улаз у пећину Гроба господњег.
„Рајска врата“ су се потом отворила и верници су ушли у храм. Почело је богослужење често прекидано радосним ускликом: „Христос воскресе!“.
Јеванђеље у Храму Христа Спаситеља традиционално се чита на 18 језика, укључујући и арамејски — на којем се говорило за Христовог живота.
Васкршња богослужења ноћас се одржавају и у око 30.000 цркава и манастира Руске православне цркве широм земље и света, а централну прославу у Храму Христа Спаситеља традиционално преносе и државне телевизије.
Традиција служења главне васкршње литургије у главном саборном храму у земљи почела је 2001. године, када је у поново изграђеном Храму Христа Спаситеља празничну литургију служио патријарх Алексиј II.
Богослужењу традиционално присуствује и руски државни врх, на челу са председником.
Путин је само двапут током свог боравка на највишим државним функцијама дочекао Ускрс ван Москве: 2000. године он је као вршилац дужности председника присуствовао васкршњој литургији у Исакијевој Саборној цркви у Санкт Петербургу, а 2003. године — у Саборној цркви Светог Николе у Душанбеу, где је био у радној посети.
Истраживања показују да скоро 80 одсто Руса сматра Ускрс посебним и значајним празником, а већина грађана Русије прославиће га у кругу породице.
