За већину грађана Русије то је сада празник који симболизује почетак правог пролећа и „отвара“ сезону одлазака у природу и на дачу (викендице).
Ове године се првомајски празници поклапају са највећим хришћанским празником — Ускрсом. Руси неће радити четири дана, од 30. априла до 4. маја.
Празници ће бити обележени народним шетњама, митинзима, концертима, фестивалима, изложбама на градским улицама, трговима и парковима…
Од 1. до 10. маја само у Москви биће одржано више од 500 свечаности, које ће, како се процењује, посетити више од 12 милиона људи.
Московљани ће већ овог викенда масовно напустити своје домове и упутиће се на даче, у паркове, у природу, где ће традиционално роштиљати, спремати „шашљике“ (ражњиће) на грилу и веселити се.
Имају ли Руси заиста разлога за славље?
Незапосленост је у свакој земљи верни пратилац кризе. Страх од губитка посла, кажу социолози, једна је од највећих ноћних мора Руса. Да ли је то баш тако? Каква је заправо ситуација на руском тржишту рада? Имају ли Руси разлога за бригу?
Према подацима „Росстата“, у марту ове године број радно способног становништва у Русији износио је 76, 1 милион људи, односно 52 одсто од укупног становништва. У ту категорију улазе људи узраста од 15 до 72 године, запослени и незапослени.
На бироу рада регистровано је нешто више од милион Руса.
Према светским параметрима, у ситуацији дуготрајне кризе, то је ниска стопа незапослености. На пример, у САД, где је економија у успону, та бројка износи око пет одсто, али је дуги низ година, након глобалне економске кризе 2008. године, она била знатно већа од шест одсто. У већини европских земаља стопа незапослености је око 10 одсто.
Незапосленост у Немачкој у априлу је, рецимо, остала на мартовском нивоу и износила је 6,2 одсто. Примера ради, стопа незапослености у Србији у четвртом кварталу 2015. године износила је 17, 9 одсто.
Руси често мењају посао, па се руско тржиште рада сматра једним од најмобилнијих у свету.
Занимљиво је, такође, да у Русији веома ретко послодавци отпуштају раднике. У 80 одсто случајева запослени напуштају фирме својом вољом и врло брзо, ако не одмах, проналазе други посао — исти такав или још бољи и плаћенији. Ретко ко пада „са коња на магарца“.
Такође, овде је одувек важило правило — што је виши ниво образовања то је мањи ризик да ћете бити без посла. Најнижа стопа незапослености бележи се управо међу људима са високим образовањем.
Експерти кажу да нема ништа необично у томе што услед кризе није уследио нагли пораст незапослености. То је, објашњавају они, због специфичности руског тржишта рада које се лако прилагођава шоковима не толико на рачун смањења запослености и повећања незапослености, колико на рачун повећања радног времена и смањења плата.
Истраживање „Левада центра“ показује да се око 43 одсто Руса плаши незапослености.
Експерти, међутим, сматрају да чињеница да се људи плаше незапослености „служи као амортизер од високе незапослености“ — из страха да не остану без посла запослени су орнији за рад, продуктивнији, али и спремнији да остају прековремено и чак пристану да раде за нижу плату.
Весело за мајске празнике
Како год било, Руси ће празнике традиционално дочекати у добром расположењу — неки на путовањима, неки на дачи, а неки на градским трговима и улицама.
Још у совјетско доба 1. мај је имао статус најмасовнијег празника. Најбољи радници и запослени су централним улицама града проносили транспаренте са слоганом — „Мир, труд, май!“ (Мир, рад, мај).
У Русији се 1. мај као Дан међународне солидарности радника редовно прославља од 1890. године. После Октобарске револуције празник је почео и званично да се слави — тог дана су се одржавале масовне шетње радника и параде. Другог дана празника, по правилу, у целој земљи су се одржавале тзв. „мајовки“ — масовно празновање у природи.
За сада се зна да ће Московљани за Ускрс и Празник пролећа и рада имати лепо време. У случају да се природа уроти против њих, авијација ће „разбити“ облаке — војни авиони ће километрима пред руском престоницом прскати облаке течним азотом, гранулираним угљен-диоксидом и специјалним цементом.
Иста технологија се користи још од совјетских времена и то три пута годишње, на Дан победе над фашизмом, Дан државности и Дан Москве.
Иако иначе није пракса да се облаци разбијају на Први мај, овогодишњи празник рада се поклапа са Ускрсом, па је одлучено да је то довољно за интервенцију.
Уколико дође до „растеривања“ облака, сунчани празник рада и православни Ускрс коштаће Русију 1,3 милиона долара.
