Заменик саудијског престолонаследника тридесетогодишњи принц Мухамед бин Салман представио је план развоја привреде заснован на услугама и повећању извоза производа који нису базирани на нафти. До 2030. године удео услуга и извоза производа који нису базирани на нафти требало би да порасте са 16 одсто, колико износи данас, на 50 одсто.
Бројеви говоре зашто мењати структуру економије
Принц бин Салман додао је да већ до 2020. године његова земља више неће зависити од извоза нафте. У време нафтног „бума“, између 2003. и 2013. године, доказане нафтне резерве од 267 милијарди барела и потенцијалне резерве од 900 милиона барела значиле су нешто. Саудијска економија постала је 19. најјача економија света, БДП је удвостручен, а 1,7 милиона људи нашло је посао.
Међутим, откако су цене нафте нагло почеле да падају, саудијска економија нашла се у тешкој кризи. Саудијска држава суочава се са проблемом недостатка новца. Дефицит у прошлој години износио је 98 милијарди долара, а очекивања су да ове године буде нешто мањи, 87 милијарди. У ту суму нису урачунати трошкови саудијске војне интервенције у Јемену, тако да може да се очекује да овогодишњи дефицит буде и већи од прошлогодишњег. И девизне резерве су смањене са 746 милијарди, колико су износиле 2014, на 616 милијарди ове године.
Ти бројеви јасно указују зашто су саудијске власти заинтересоване, ако не и притиснуте потребом, да промене структуру своје економије, посао који су суседне заливске земље, попут Кувајта или Уједињених Арапских Емирата урадиле знатно раније.
Више права за жене
У најкраћем, „Визија 2030“ обухвата широк распон друштвено-економских реформи: продају деоница највеће светске нафтне компаније „Арамко“, која је до сада била у државним рукама, стварање највећег светског државног инвестиционог фонда, развој индустрије широког опсега, од рударства до војне индустрије, али и више радних места за жене.
Женска права су камен спотицања саудијског друштва и питање је како ће конзервативна вахабистичка улема гледати на дозвољавање женама да возе уколико су запослене. Досадашњи напори саудијских власти, већином неискрени и ефемерни, да жене добију већа права и да више партиципирају у радној снази, нису уродили плодом. Питање је како ће се то постићи до 2030. године.
Принц Бин Салман очекује да ће продаја пет одсто деоница државне нафтне компаније „Арамко“ донети приход од два билиона долара и да ће та компанија постати „глобални индустријски конгломерат“. Од прихода од продаје деоница биће формиран инвестициони фонд, чији ће се приходи користити за развој ненафтних привредних сектора, као што су обновљиви извори енергије и наоружање. Саудијска краљевина има трећи највећи војни буџет на свету, а на куповину домаћег наоружања троши свега два одсто прихода. Планом је предвиђено да се на домаћу куповину наоружања до 2030. године троши 50 одсто прихода.
У нади да ће више новца остајати у земљи, саудијске власти обећале су одобравање сталног боравка, „зелене карте“, великом броју странаца који раде у Саудијској Арабији, али који по сада важећим законима немају сталну дозволу боравка и не могу да улажу зарађени новац у земљу.
Саудијска Арабија као Совјетски Савез
У западним медијима, саудијски план је одјекнуо као сензација, с обзиром да се пустињска краљевина до сада опирала било каквим политичким и економским реформама. За аналитичаре часописа „Економист“, саудијски план је храбар, али неостварив уколико се краљевина не отвори за трговину и стране инвестиције и не поштује међународне кодексе понашања, као што су више транспарентности и секуларних закона којима се већ деценијама опире конзервативна улема.
„Напети односи са Ираном и одушевљење ратом у Јемену додатак су потенцијалној геополитичкој нестабилности са којом се потенцијални инвеститори суочавају. Међутим, направљен је корак у добром смеру, уз обећање ’зелене карте‘ — сталног боравка странцима“, кажу аналитичари „Економиста“.
Професор њујоршког Универзитета Колумбија Стивен Шестанович пореди Саудијску Арабију са Совјетским Савезом, који се крајем осамдесетих година такође суочавао са тешком привредном кризом због наглог пада цена нафте на светском тржишту.
То поређење веома је важно за саудијске владаре, сматра Шестанович, јер су паралеле између Саудијске Арабије и бившег СССР-а, како каже, застрашујуће.
„Само размислите: њихова (саудијска, прим аут.) економија је неефикасна и недиверсификована, базирана на ирационалним ценама и огромним субвенцијама. Нема модеран порески систем, новац кружи којекуда, у совјетском стилу, на основу инсајдерских веза. Нема механизама озбиљног политичког представљања, а после година управљања старих, млађе генерације желе да преузму државу. Растуће етничке поделе и огроман удео војске у економији само заокружују слику. На све то додајте оштар пад извоза. Не чуди, дакле, што су људи забринути за системски неуспех“, објашњава Шестанович.
Геронтократија (владавина старих) и зависност од нафте јесу највеће препреке за спровођење реформи таквог обима какав је планиран у Саудијској Арабији. Покушаји да се прекине нездрава зависност од нафте до сада су наилазили на неодобравање. Међутим, услови у којима су цене нафте драстично ниске, а незапосленост је достигла 11,6 одсто, требало би да буду довољан мотив да саудијске власти крену у свеобухватне реформе док не буде прекасно.
