Само недељу дана након изјаве председника Сједињених Држава Барака Обаме да његов руски колега Владимир Путин греши када тврди да је НАТО претња за Русију, Северноатлантска алијанса почела је војне вежбе у Балтику под називом „Пролећна олуја“.
У овим, како је наведено, великим маневрима који се одржавају у Естонији и који ће трајати наредне три недеље, учествује шест хиљада војника из десетак земаља. Поред естонске војске, ту су и јединице из Немачке, Пољске, Канаде али и, што је нарочито интересантно, Финске.
Осим моторизованих бригада, пешадијских батаљона и снага за брзо реаговање, у вежбама учествују и пољски ловци Су-22, амерички ловци Ф-15, транспортни хеликоптери и британски ловци „јурофатер тајфун“.
О томе какву поруку НАТО овим маневрима шаље Русији за радио Спутњик је говорио војно-политичким коментатором „Политике“ Мирослав Лазански.
Да ли би се вежбе у којима учествује 6.000 војника могле сматрати великим или значајним?
— Мислим да не… Јер, рецимо, кад руска армија вежба, онда то буде по 50-60 хиљада војника. Значи да је ових шест хиљада више као нека симболика. Али занимљиво је место — зашто баш у Естонији? И откуд ту Финска, која би требало да је неутрална земља? Зашто се њихов политички и војни врх упушта у нешто што ће у Москви изазвати једну врсту подозрења? То је за мене велико изненађење.
У Талину нису открили јасан план, али се засад зна да ће се завршни маневри одиграти у окрузима Естоније на самој граници с Русијом. Како то тумачите?
— Тим вежбама, то је јасно, НАТО покушава да покаже како је спреман да брани територијални интегритет свих земаља-чланица, а посебно ове три балтичке државе. Мислим да је све то у склопу једне антируске хистерије која се ствара на Западу, приче о томе како наводно Русија има агресивне војне намере према балтичким земљама — а она их нема према било коме у Источној Европи. Дакле, то нема благе везе с истином! Тиме НАТО само јача своју унутрашњу дисциплину и кохезију, а НАТО кругови тако добијају покриће за веће војне буџете, за набавку модернијег наоружања… Све је то у циљу задржавања на снази санкција према Русији. Мислим да су и ове војне вежбе део тог сценарија, како би Русија непрекидно била изолована и остала под економским санкцијама ЕУ и САД.
Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров недавно је оценио да су балтичке земље „највећи носиоци антируског расположења“ у НАТО-у. У светлу те изјаве, како мислите да би на ово могла да одговори Русија, ако уопште има намеру да одговори?
— Мислим да је Лавров у праву — те три балтичке државе су сав свој нови државни, војни и национални идентитет потражиле у једном ригидном антируском ставу. То је занимљиво и зато што у тим земљама постоји и руско етничко становништво. Те земље, дакле, предњаче у антируским изјавама, али ја ту не бих заборавио ни Румунију, ни Пољску — и оне су у првим редовима. А како ће Москва реаговати на ове вежбе? Па мислим да руске власти могу само да се благо насмеше. Те земље су у војном смислу мали комарац, и било каква војна присутност НАТО-а на Балтику је за Русију заиста мали проблем. Мислим да Москва има такву позицију и капацитете да, ако хоће, може ту ситуацију брзо да неутралише. Вероватно ће се све завршити на неким саопштењима, на речима. Када је у питању њена западна граница, сматрам да Русија с пуном одговорношћу и с пуним легитимитетом јача своје војне ресусрсе на тим позицијама. То, уосталом, ради и друга страна — у овом случају то је НАТО.
Јенс Столтенберг је недавно у интервјуу за неколицину војних листова рекао да НАТО „не жели сукоб са Русијом, ни трку у наоружању, ни нови хладни рат“, али је нагласио да сматра да Алијанса треба да реагује на „акције Москве“ тако што ће демонстрирати своју снагу. О каквим акцијама Москве Столтенберг говори?
— Па то ја треба Вас да питам — о каквим акцијама Москве Столтенберг говори? Које су то акције? Они стално траже неку врсту повода, не желе сукоб са Русијом, не желе нову трку у наоружавању, а пребацују све више ефектива тешког наоружања на источне границе, дакле према Москви! Шта то значи? Не желимо сукоб с Москвом, али држаћемо Русији санкције и даље, јачаћемо војне ефективе у источноевропским земљама-чланицама НАТО-а и поред споразума НАТО—Русија? То саопштење је, у суштини, „једно говорим, друго радим, а треће можда мислим“ — то је то.