Опште је познато да због постизања што бољих приноса, односно већег остваривања новчаних прихода, многи произвођачи хране користе штетне инсектциде и пестициде и ван дозвољених граница. Воће и поврће произведено на тај начин и после прања може садржати више од 30 врста штетних састојака.
Није спорно ни да је квалитет хране на изузетно ниском нивоу. У односу на период од пре 50 година, воће и поврће садрже далеко нижи проценат витамина и хранљивих материја, а поред пестицида у широкој употреби су и хормонска средства и антибиотици који се дају животињама намењеним за исхрану људи. Лоша исхрана неминовно је повезана са здравственим проблемима и болестима.
У таквим околностима, људи се све чешће опредељују за конзумацију органске хране, која се производи на еколошки здравом и чистом земљишту, без употребе хемијских средстава.
Сви који су пробали органску храну уверили су се у очигледну разлику у укусу и мирису у односу на конвенционалне намирнице.
Без обзира на знатну разлику у цени, све ове чињенице требало би да буду довољне да се људи масовно определе за конзумацију органске хране.
Ипак, у последње време објављени су резултати истраживања који показују да и органска храна није савршена.
Амерички истраживачи са Дартмут колеџа тврде да су ниске дозе хемикалија у модерним оброцима „обично безопасне и веома повољне по здравље“.
Они истичу да постоје милиони људи који се плаше да једу неприродне супстанце, али мале дозе било природних, било синтетичких хемикалија које се користе у оброцима не представљају никакав ризик по људско здравље.
Истовремено, изнели су тврдње да органска храна садржи састојак који је изузетно штетан за организам — арсен.
Тим истраживача из Дартмута је открио многе прехрамбене органске производе који садрже додатак сирупа смеђе риже, а открили су да сируп смеђе риже повећава концентрацију арсена у намирницама.
Тестирали су бројне намирнице органске хране, укључујући храну за бебе, житарице, енергетске плочице и додатке које користе спортисти.
Утврдили су да једна од органских намирница за најмлађе имала чак шест пута већу меру арсена од дозвољене.
Органски сируп смеђе риже се све више користи у органској храни као заслађивач. Раније се користио кукурузни сируп који је богат фруктозом, али је установљено да је штетнији од сирупа смеђе риже.
Смеђа рижа садржи вишу концентрацију арсена од беле риже јер се велика концентрација налази у самој љусци зрна.
Истраживање које је објављено у листу „Анали интерне медицине“, упоредило је 17 студија у којима се наводе разлике међу људима који једу органску храну и онима који је не једу и 223 студије у којима се пореде нивои хранљивих материја, бактерија, гљивица или пестицида у различитој храни — укључујући воће, поврће, житарице, месо, млеко и јаја.
Резултати овог истраживања који се подударају са налазима британске Агенције за стандард хране која је затражила истраживање, показали су да органско и неорганско воће и поврће садржи сличне количине витамина, а млеко исту количину протеина и масноће.
Професор Алан Дангур из Лондонске школе хигијене и тропске медицине, аутор истраживања, каже да потрошачи из различитих разлога бирају органску храну.
„Међутим, ово истраживање показује да нема убедљивих разлика између органске и конвенционалне хране у садржају хранљивих материја или погодности за здравље. Ово би требало да послужи као добра информација потрошачима“, рекао је он.
Иако су ова истраживања указала на то да упркос популарном веровању, органска храна не мора бити и здравија храна, свакако треба имати у виду ко је вршио и ко је финансирао истраживања. И да ли су свесно или несвесно неке предности или недостаци једне или друге врсте хране преувеличавани или занемарени.
Нарочито у времену експанзије ГМО хране.
