Од тренутка када је изнет из зграде београдског аеродрома, на путовању до манастира Српске православне цркве, широм Србије Благодатни огањ — уз специјалну дозволу црквених великодостојника — прате и припадници српског огранка руског мото-клуба "Ноћни вукови".
Разговор са једним од њих екипа Спутњика забележила је у Руском дому и Руској цркви у Београду:
Зовем се Саша Савић, председник сам српског огранка руског мото-клуба „Ноћни вукови“. У Београду смо се окупили на Велику суботу, да по други пут дочекамо Благодатни огањ из Јерусалима. Овај обичај има јаку симболику и надамо се да ће код нас да прерасте у традицију. За нас је то велики празник овде у Србији — а захваљујући нашој браћи из Русије, омогућено нам је да се заједно радујемо.
У Београд сам стигао из Ниша, само овим поводом — да дочекам Благодатни огањ и да присуствујем предаји тог пламена Руској цркви. А после литургије — на мотор, па назад за Ниш! Дошло нас је двадесетак, углавном из централне Србије, Војводине и Републике Српске. Неки су допутовали моторима, неки аутомобилима, али ето, ту смо — добили смо прошле године благослов да пратимо Благодатни огањ с аеродрома до Храма Светог Саве, и од тада бисмо искрено желели, хришћански, да занавек, што би се рекло, учествујемо у тој манифестацији. То нам је једна од највећих жеља.
Путовао сам за Москву до сада шест, седам пута мотором. Три-четири пута сам ишао за Севастопољ, Новоросијск… Волгоград, односно Стаљинград — био сам на прослави 70 година Стаљинградске битке. У просеку годишње пређем од 26 до 36 хиљада километара на путовањима, заједно са својом браћом. Бавимо се ширењем наше идеологије — православља и словенског јединства. Желимо нешто што политика никада није успела — да спојимо сав словенски народ, и покажемо људима да то зближавање није уопште тако тешко као што понекад људи мисле…
Занимања су нам различита — од физикалца, преко механичара, до доктора наука, лекара, свештеника, људи који се баве спортом, ветерана… Разног смо кова. Углавном смо сви прошли оно најгоре, и из тих лоших искустава извукли смо жељу да омладину научимо да не иде тим путем… Да гледају да што више избегавају зло које нам се намеће кроз телевизију, музику…
Један је клуб — Ноћни вукови, Русија. Ово остало су све огранци — у Србији, Републици Српској, Белорусији, Украјини, Новорусији, Донбасу, на Криму, у Македонији, у Бугарској, Румунији, Црној Гори. Идеологија је једна, један је вођа, један је председник. Не делимо се — следимо Александра Залдостанова Хирурга! Захваљујуци томе, стално смо уконтакту с нашом браћом у Русији. Сви за једног, један за све, брат за брата, и у добру и у злу.
Желимо да будемо своји. Да поштујемо своју веру, народ, традицију и обичаје, и да љубимо ближње своје. Ја, поред Србије, имам Русију и словенски православни народ. Није да не волим ове окупаторе који су нам нанели зло, него не могу да им опростим. Али ево, на данашњи дан — хришћански је праштати… Опростићу им, али нећу никад да им заборавим!
