„Ми смо у сталном контакту са сукобљеним странама“, изјавио је Лавров у интервјуу за Спутњик. „Председник (Владимир Путин) био је лично укључен када је дошло до ескалације насиља. Ја сам лично неколико пута телефоном разговарао са својим колегама. Разговарао сам и са Џоном Керијем о томе, јер су Русија, САД и Француска копредседавајући Минском групом ОЕБС-а која се бави у решењем карабашког сукоба.
Француски министар Жан-Марк Еиро, који је такође део ове тројке, био је у Москви и разговарали смо и о тој теми. Наравно, сада је најважније да се избегну нове жртве и спречи кршење примирја, да се развију ефикасне мере, ефикасни механизми за то“, изјавио је Лавров.
„То су потписали председници Јерменије и Азербејџана пре неких пет година, када их је окупио тадашњи руски председник Дмитриј Медведев.
И они су говорили у корист стварања таквог механизма истраге инцидената и јачање поверења. Питали су ОЕБС да то уради и представници ОЕБС-а скицирали такав пројекат са различитим опцијама. Али, нажалост, у том тренутку, 2012, ствар се није развила.
Али сада желимо да се стране врате том питању. Немачко председавање ОЕБС жели да покаже активност и ми подстичемо ту жељу.
Мислим да је тај посао који је покренуо ОЕБС уз сагласност тадашњих председника Јерменије и Азербејџана за развој механизма истраге инцидената и јачање мера поверења сада посебно актуелан. На томе ћемо се фокусирати. Али, наравно, не треба заборавити и на политички процес.
Јасно је да страсти треба смирити. Али, политички процес и политичко решење немају алтернативу. И постоје познате идеје које су стране разматрале. Ја сам и даље убеђен да их је тешко, али могуће оверити у документима који ће бити прихватљиви за све стране.
А што се тиче вести о дискусијама на теме признања Нагорно-Карабах, то Јерменија не разматра. То је предлог два члана парламента. И Влада Јерменије по својим законима треба да припреми мишљење о овом предлогу закона. Ја сада не бих дизао панику.
Када сам био у Јеревану и када сам након тога телефонски разговарао са својим колегом, и после тога када је он био у Москви после догађаја почетком априла, јасно су ми потврдили посвећеност Јеревана мирном решењу. То значи да ће статус Карабаха бити дефинисан у контексту заједничког договора, а не једнострано, нагласио је руски министар.
Планирамо да у најскорије време организујемо неке сусрете у Карабаху, зато што тај посао захтева повећану пажњу. Договорићемо ускоро најближи контакт. Ти контакти вероватно ће бити билатерални, са учешћем копредседавајућег, и тај посао захтева такав колективни формат“.